I nezaposleni na četiri točka

U REPUBLICI Srpskoj ima čak 96.026 registrovanih vozila više nego zaposlenih! Prema najnovijim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja RS i Republičkog zavoda za statistiku, zaposleno je 249.610 stanovnika Srpske, dok je na ulicama 345.636 registrovanih vozila.

Sociolozi tvrde da ništa na svetu čoveka ne može da pomeri pre u pogrešnu stranu kao gubitak dostojanstva. To je, kažu, posebno tipično u manje razvijenim sredinama, ali i u posleratnom periodu. Kako bi nadomestili nagli gubitak kulturnih, materijalnih i intelektualnih vrednosti, karakterističnih za periode krize, građani često hrle za tzv. instant luksuzom, kako bi bar prividno pokazali svom okruženju da nisu očajni.

Postavlja se pitanje gde građani Srpske nalaze novac za kupovinu automobila, s obzirom na to da većina njih jedva sastavlja kraj s krajem. Privilegiju da živi nešto lukzuznije ima manjina, a to su mahom zaposleni u državnom sektoru ili privatni preduzetnici.

Ipak, i uprkos tom podatku, prema poslednjim pokazateljima, na 1.000 stanovnika u Srpskoj u proseku ide 227 automobila, što je više nego duplo u odnosu na svetski prosek, koji iznosi 108.

Ivan Šijaković, sociolog broj jedan u regionu, za "Novosti" kaže da je reč o prividnom disbalansu koji se zasniva na ponašanju milionera, dakle manjine, u socijalno devijantnim okolnostima.

- Najbogatiji najbolje prilike ubiru upravo kad je stanje u državi, odnosno nekoj sredini, najlošije po egzistenciju prosečnog građanina. Ekonomija uzdrmana, cene padaju, a onda oni koji ima novca za luksuz, tu privilegiju samo pojačaju. Tada se kupuju i nekretnine i automobili, ne samo sebi, već i sinu, supruzi... Tako u svetu, prema poslednjim podacima, imamo 2.138 milijardera čija se ukupna imovina procenjuje na više od ukupne imovine ostatka sveta - objašnjava, za "Novosti", Šijaković.

Svetski efekti se uvek, bez izuzetka, odslikavaju i na naše prostore.

- Tako u Srpskoj, na primer, imamo 62 ljudi čija se imovina procenjuje na više nego što je ukupna imovina ostalih milion - dodaje Šijaković.

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja RS ovo činjenično stanje pojašnjavaju i slabim razvojem drugih vidova gradske vožnje.

- Automobila je više samim tim što nemamo, recimo, tramvaj ili trolejbus, pa su putnička vozila najpogodnija alternativa, pogotovo za zaposlene ili porodice s decom. S druge strane, pale su cene polovnih automobila koji su mnogo pristupačniji građaninu s prosečnim primanjima - rekli su nam u ovoj agenciji.

U Udruženju ekonomista SVOT ističu da veliki priliv novca u Republiku Srpsku za kupovinu luksuznih predmeta, pa između ostalog i automobila, stiže iz inostranstva.

- Opet se vraćamo na početak kruga. Velika nezaposlenost, odliv stanovništva na rad u inostranstvo, a onda novac zarađen van granica RS ponovo se vraća na ove prostore. Rad građanina Srpske u inostranstvu je trostruko cenjen, a onda on, nakon što zaradi taj novac, dođe u zavičaj na ferije i troši ga na pogodnosti koje sebi ranije nije mogao priuštiti - objašnjavaju u ovom udruženju.

BOSANSKI APSURD

PREMA zvaničnim podacima Agencije za statistiku BiH, u 2014. godini registrovano je 921.456 vozila, od čega su 801.253 putnička vozila, što je 87 odsto od ukupnog broja vozila.

Podaci Agencije za rad i zapošljavanje BiH pokazuju da su u BiH trenutno zaposlene 712.353 osobe, što znači da se putevima kreće stotinak hiljada vozila više nego što ima radnih mesta.