SAHRANJEN ŽELJKO KOPANJA: Ispraćaj pametnog sanjara

Direktor i vlasnik "Nezavisnih novina" i većinski vlasnik "Glasa Srpske" Željko Kopanja sahranjen je danas pred nekoliko hiljada ljudi na groblju Sveti Pantelija u banjalučkom naselju Pavlovac. Poslednji pozdrav voljenom ocu, sinu, bratu, dedi, uredniku, direktoru i pre svega drugu poslali su mnogi kojima je Željko bio u srcu ali i oni njemu.

Sahrani su osim porodice, prijatelja i kolega prisustvovale brojne ličnosti iz javnog i političkog života Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, kao i brojni građani ali i njegovi najbliži, zaposleni u "Nezavisnim novinama", na Nes radiju, Kastra radiju i u "Glasu Srpske"...

Dok je Željako odlazio na večni počinak, na licima okupljenih se videla neverica da ga više nema i da odlazi zauvek.

- Bio nam je sve. Drug, otac, brat, prijatelj. Uvek tu. Prisutan da te sasluša. Da ti pomogne. Da te posavetuje. Prazna mu je kancelarija u "Nezavisnim novinama". Niko ne može da poveruje da ga nema, da nema mirisa cigareta iz kancelarije - kažu zaposleni u "Nezavisnim" ne krijući suze za omiljenim šefom.

Pre sahrane, u Velikoj sali KC "Banski dvor" održana je komemoracija povodom iznenadne smrti Željka Kopanje. Na komemoraciji su govorili glavna i odgovorna urednica "Nezavisnih novina" Sandra Gojković Arbutina, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i šef misije OEBS u BiH Džonatan Mur.

Sandra Gojković Arbutina, glavna i odgovorna urednica "Nezavisnih novina", u svom govoru prisetila se podrške koju je u teškim trenucima dobijala od Željka Kopanje.

- Izgubljenoj od bola zbog iznenadnog gubitka majke, nesposobnoj da se vratim poslu i životu, rekao si mi: "Sandra, saberi se! Život i smrt se moraju spojiti u jednu tačku, ti to znaš. Svi ćemo doći na tu tačku, ali tvoja majka bi volela da to prihvatiš dostojanstveno. Da nastaviš da živiš i da se boriš, čak i da budeš srećna. I, slušaj, ne govorim ti ovo napamet, da te utešim - voleo bih da se moja deca tako ponašaju kad ja dođem na tu tačku. U smrti nema drame, samo prihvatanje". Na godišnjicu našeg razgovora, jasno se sećam svake reči. Mi, deca "Nezavisnih novina", koji smo tu rasli i odrasli, dugujemo ti dostojanstvo i čuvanje onoga što smo znali da je tvoj život - prisetila se Sandra Gojković Arbutina.

Govoreći o tome koliko su Kopanji bili važni pomirenje, suživot i zajednička budućnost, Sandra Gojković Arbutina je rekla da će "Nezavisne novine" nastaviti da rade na ostvarenju tih ciljeva:

- Mi, deca tvojih "Nezavisnih novina" obećavamo ti da ćemo još istrajnije slediti tvoju viziju, negovati sve čemu si posvetio i podredio svoj život, ne mareći za posledice. Znamo da ti je najveća želja da trajemo i nadograđujemo sve što si započeo i da poštujemo tvoju ideju.

Milorad Dodik, predsednik Srpske, obraćajući se okupljenima u "Banskom dvoru" rekao je da je ovo jedan od težih govora.

- Ovo nisam planirao, nisam ni hteo, a moram. Tvoja porodica je bila i moja. Ko dva puta umre, dva puta i živi. Željko je jednom odlazio i vratio se i nama i sebi. Posle atentata vratio se i video ono što živi ne vide. Posle atentata se dogodilo čudo: stari Kopanja je doživeo transformaciju, ni iz čega je napravio medijsku imperiju. Svi znamo da je napravio imperiju. Bio je pravi heroj u borbi protiv sudbine. Na stranu što je stvorio "Nezavisne" - on je sa svojom Natašom stvorio novi život. Pamtim muku u pravljenju prvih brojeva. Nezavisno novinarstvo prave novinari i urednici. Nisam se samo jednom sa Željkom prepirao o jednoj temi. Njegovi mediji su prestali biti njegovi i postali su naši. Bili smo prijatelji, ali smo živeli u sukobu kao profesionalni političar i nezavisni novinar. Bio je težak i prgav, ali vedar, optimista i uporni politički sanjar. Samo se prijatelji mogu posvađati, a mi smo se više mirili nego što smo se svađali - ispričao je predsednik Dodik.

- Gubili smo mnoge zajedničke prijatelje - nastavio je Dodik, ali smo jedan drugog tešili i zajedno koračali.

- Šale na svoj račun si uvek prihvatao. Bio si moj pravi prijatelj, radovali smo se našim rađanjima, unucima. Sada kada sam čuo da si umro mislio sam da je to još jedna priča. Nisam verovao da će se ovako završiti. Hteo sam da ti kažem da manje pališ cigare, ali nisam uspeo i ovo je moj poraz. On je odlazio i vraćao se, a ja sam mu se uvek radovao. Ostaću da tugujem. Ponosan sam na naše prijateljstvo. Verujem da će ga Bog smestiti tamo gde treba. Ne zameram mu ništa. Nama svima ostaju bol, praznina, tuga i ponos - rekao je Dodik.

Željko Kopanja preminuo je u ponedeljak u UKC RS u Banjaluci. Iza sebe je ostavio suprugu, dva sina, kćerku, majku, sestru i unučad...

Sahrani su prisustvovali i predstavnici političkog vrha RS i FBiH, među kojima i Fahrudin Radončić, predsednik SBB i vlasnik kompanije "Avaz".

BIOGRAFIJA

ŽELjKO Kopanja je rođen u Kotor Varošu 21. oktobra 1954. godine. Završio je ekonomiju, a novinarsku karijeru započeo je u banjalučkom "Glasu", današnjem "Glasu Srpske". Za vreme rata radio je kao novinar beogradskog nedeljnika "Telegraf". Po završetku rata u BiH osniva nedeljnik i dnevni list "Nezavisne novine", koje su većinski vlasnik "Glasa Srpske", i sklopu kojih rade i radio-stanice Nes radio i Kastra Nes.

PREŽIVEO POKUŠAJ ATENTATA

POSLE rata u Banjaluci Kopanjine "Nezavisne novine" kritički pišu o vladavini SDS u Srpskoj, ali i o režimu Slobodana Miloševića. Tokom 1999. godine "Nezavisne novine" pišu i o ratnim zločinima koje su srpske paravojne snage počinile u ratu u BiH, nakon čega su na Kopanjinu adresu počela da stižu preteća pisma. Nekoliko meseci kasnije pretnje su realizovane kada je u Banjaluci pod Kopanjin automobil "golf" 22. oktobra 1999. godine podmetnuta eksplozivna naprava. Lekari su se borili za njegov život, bio je klinički mrtav, a na kraju je preživeo, ali su mu amputirane obe noge. Iako su u istagu bile uključene mnoge strane službe izvršioci i naredbodavci nikada nisu otkriveni.

POMIRITELj

Šef misije OEBS u BiH Džonatan Mur istakao je da Kopanjina smrt predstavlja veliki gubitak za celu BiH, jer je bio istinski borac za pomirenje i zajedničku budućnost:

- Danas je sunce sijalo u "Kanjonu" na Ugru, ali ništa nije isto. To je mesto koje spaja Banjaluku i Sarajevo i mnogo puta si nas tu okupljao kako bismo razgovarali i dogovarali se.