Legalizacija za svačiji džep

BANjALUKA - Procena je da u Srpskoj ima oko 87.000 bespravno izgrađenih objekata i svi ako žele da zadrže nekretnine, moraju do kraja godine da podnesu zahtev za legalizaciju, kaže u intervju za "Novosti" Srebrenka Golić, ministar prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije.

- Iskreno se nadam da će većina bespravnih graditelja podneti zahteve za legalizaciju do isteka roka! Mi smo izmenama i dopunama Zakona o uređenju prostora i građenju, kada je u pitanju legalizacija, zaista maksimalno izašli u susret građanima, svesni razloga koji su doveli do masovne pojave nelegalne gradnje - ističe ministarka.

* Šta će ovo, konkretno, značiti za građane?

- Činjenica je da veliki broj nelegalnih graditelja nije pokretao postupak legalizacije jer nisu imali rešene imovinsko-pravne odnose na zemljištu na kojem je objekat izgrađen, a što je uslov za dobijanje građevinske dozvole. Sada je propisano da se, ukoliko nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi na zemljištu, objekat legalizuje u prostoru, odnosno da se privremeno zadrži, a građanin u postupku kod Republičke geodetske uprave rešava pitanje svojine na zemljištu na kojem je objekat.

* Da li će biti srušeni objekti koji nisu prijavljeni?

- Očekujem da se građani odazovu legalizaciji i ne želim da razmišljam na taj način. Posedovanje nelegalnog objekta je najveći problem za samog vlasnika. Takav objekat ne može prometovati, ne može ga zakonski preneti na naslednike, a ne verujem i da je ikome prijatno da živi u stalnom strahu šta će se sutra desiti. Sada kada je ostalo još oko pola godine do isteka roka, ja još jednom apelujem na sve bespravne graditelje da podnesu zahtev za legalizaciju jer je to u njihovom interesu! Smatramo da smo građanima dali "ponudu koja se ne odbija", propisane su izuzetno stimulativne mere za nelegalne graditelje i zaista više nema potrebe za otezanjem.

* Kolike su cene za legalizaciju?

- Ključno je da su cene sada određene zakonom i gotovo su simbolične. Zakonom je određena fiksna naknada koja se obavezno plaća za legalizaciju. Odnosno, u postupku legalizacije nema rente i naknade za uređenje građevinskog zemljišta, što je i najskuplji deo koji se plaća prilikom dobijanja građevinske dozvole. Tako za objekte do 100 metara kvadratnih fiksna naknada iznosi 100 maraka, za objekte bruto površine od 100 do 200 kvadrata do 500 KM, za objekte od 200 do 300 kvadratnih metara naknada je 1.000 KM, a stambeno-poslovni objekti od 300 do 400 kvadrata mogu se legalizovati uz naknadu 2.000 maraka.

Pritom, porodice poginulih boraca i ratni vojni invalidi prve i druge kategorije ne plaćaju fiksnu nadoknadu.

KOMERCIJALNO

Svi bespravno sagrađeni objekti površine veće od 400 metara kvadratnih, koji su građeni u komercijalne svrhe nemaju nikakve stimulacije. Za njih se plaća redovna cena prilikom legalizacije, u skladu sa odlukama lokalnih zajednica koje i jesu nadležne za sprovođenje postupka legalizacije - napominje Srebrenka Golić.