RS: Male kazne za maloletnike

POLICIJA je u petak, posle duže potrage, razotkrila i lišila slobode grupu maloletnika, koji su na području Zvornika počinili niz krivičnih dela. Reč je o 16-godišnjacima i 17-godišnjacima koji su provaljivali u prodavnice i kioske i krali sve što im dođe pod ruku. O njihovim delima, kažu u policiji, obavešteno je nadležno tužilaštvo.

Na području Centra javne bezbednosti Bijeljina samo u prvih pet meseci ove godine, nadležnim tužilaštvima prijavljena su 33 maloletnika, zbog izvršenja krivičnih dela protiv imovine.

U prošloj godini maloletnici u Republici Srpskoj počinili su ukupno 309 krivičnih dela, od čega 80 odsto čine imovinski kriminalitet sa elementima nasilja, a sledi narušavanje javnog reda i mira. Uprkos činjenici da je ukupan broj počinjenih krivičnih dela manji u odnosu na prošlu godinu, kad ih je bilo 359, i dalje je maloletnička delinkvencija jedan od ozbiljnih problema u Republici Srpskoj. Ono što zvoni na uzbunu su, tvrde stručnjaci, preblage sankcije i prevencija koja nije obavezujuća.

Savremeni sistem krivičnopravnih mera i sankcija za maloletnike u Republici Srpskoj, uglavnom obuhvata alternativne mere, a to su policijsko upozorenje i vaspitne preporuke, i vrlo retku - kazna maloletničkog zatvora.

- Maloletnički zatvor kao kazna ima pojačanu dozu represivnosti i predstavlja jedinu sankciju koja može da zadovolji kaznene zahteve društva, u slučajevima posebno teških krivičnih dela ili povrata, a može i da liši počinioca mogućnosti da opet povredi neko pravno dobro. Međutim, kako su kazna maloletničkog zatvora i sve druge institucionalne vaspitne mere normativno definisane kao izuzetak, one se izuzetno retko i izriču prema maloletnicima - kaže za "Novosti" profesor maloletničke delinkvencije dr Nikolina Grbić Pavlović.

Kako nezvanično saznajemo, broj maloletnika koji trenutno "leži" u Kazneno-popravnoj ustanovi Tunjice, na odeljenju za maloletnike je četiri, od čega je jedan od njih počinio ubistvo bez predumišljaja.

S druge strane, najšire primenjivana mera prema prestupnicima "niskog rizika", tradicionalna probacija, tzv. uslovna kazna, kritikovana je zbog svoje blagosti i nedovoljnog stepena nadzora.

- Zapravo, ni primena kazne maloletničkog zatvora, ni uslovna kazna nisu dovele do znatnog smanjenja stope maloletničkog kriminaliteta, niti do smanjenja broja povratnika - dodala je Nikolina Grbić Pavlović.

Ombudsman za decu Republike Srpske Nada Grahovac za "Novosti" ističe značaj preventivnog delovanja protiv maloletničke delinkvencije.

- Zakon o zaštiti i postupanju sa decom i maloletnicima u krivičnom postupku upravo u prvi plan stavlja vaspitne mere i preporuke, koje imaju za cilj preusmeravanje maloletnog počinioca krivičnog dela, za razliku od redovnog krivičnog postupka, kako bi se izbegli negativni efekti na ličnost maloletnika i njegov razvoj - rekla je Grahovčeva.

Jedna od vaspitnih preporuka utvrđena Zakonom (član 26) je i "uključivanje maloletnika u rad, bez naknade, u humanitarne organizacije, ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja".

- Nažalost, lista ustanova još nije uspostavljena i ova preporuka nije u primeni. Isto tako, zakonom je utvrđeno upućivanje maloletnika u vaspitni centar, ili vaspitnu ustanovu, ali i u ovom delu dovedena je u pitanje primena Zakona, jer ustanove nisu uspostavljene - dodala je Nada Grahovac za "Novosti".

CRNA 2012. GODINA

Na visok prosek ukupnih krivičnih dela u Republici Srpskoj u poslednjih pet godina koji iznosi 450, posebno je uticala 2012. u kojoj je izršeno čak 556 krivičnih dela maloletnika. Godine 2011. bilo ih je 497, 2013. - 533, dok je u poslednje dve godine on imao opadajući trend i iznosio 359 - 2014. i 309 do kraja decembra 2015. godine.