Mučio Srbe, sad slobodno šeta

OSLOBAĐAJUĆA presuda koju je sudija Osnovnog suda u Brčkom Muhamed Avdić pre nekoliko dana u prvom stepenu izrekao Mensuru Peljti, optuženom da je izvršio ratni zločin protiv srpskih civila i ratnih zarobljenika koji su bili zatvoreni u logoru "Okrajci" kod Brčkog, nedvosmisleno ukazuje na dvostruke aršine koje ovaj sudija primenjuje prema optuženicima u zavisnosti od njihove nacionalne pripadnosti, ocena je predstavnika srpskih udruženja proisteklih iz Otadžbinskog rata.

Prema optužnici Peljto je kao pripadnik Vojne policije 108. HVO brigade, u prostorijama hladnjače u logoru Okrajci u više navrata 1992. godine tukao nogama i rukama 10 Srba, od čega su zadobili teške povrede, koje su ostavile trajne posledice po njihovo zdravlje. Među njima je bio i Aleksandar Pavlović iz Brčkog, koji je pre dve godine umro od raka. Zbog Peljtinog "tretmana" Milenko Radušić danas je težak invalid. Slično su prošli i Vasiljko Todić, Nenad Kmekić, Ljubomir Jagodić, Mirko Stokić...

Čitajući oslobađajuću presudu, sudija Avdić je istakao da nije poklonio veru svedocima Kmekiću, Radušiću, Jagodiću, Todiću i Stokiću, ali taj svoj stav ničim nije obrazložio.

- Ne poklanjajući iskazima žrtava ratnog zločina dužnu pažnju, predmetni sudija ih je omalovažio, kao što je omalovažio i patnje kroz koje su oni prošli tokom zarobljeništva. Takav odnos je nedopustiv i o radu ovog sudije moraju se odrediti stručni organi pravosuđa - izjavio je Marko Draganić, potpredsednik Saveza logoraša RS.

Da ovaj sudija ima dvostruke aršine u presuđivanju, pokazuje primer njegove presude Branku Pudiću, nekadašnjem policajcu, koga je i za znatno manji broj inkrimisanih radnji osudio na tri godine, samo na osnovu svedočenja jedne osobe, dok je u ovom presuđivanju zanemario više optužujućih svedočenja.

PREDSEDNIK KOMISIJE

SUDIJA Avdić je od novembra 1992. bio predsednik Komisije za razmenu ratnih zarobljenika i civila koji su živeli na području koje je kontrolisala 108. brigada HVO.

- Sa Avdićem je, kao s predsednikom Komisije za razmenu, neposredno nakon zarobljavanja 13 pripadnika srpske vojske na Boderištu 8. marta 1993. godine uspostavljen kontakt. Nakon nekoliko dana, 11. marta, razmenjeno je 11 izmasakriranih i unakaženih srpskih vojnika, a tek nakon dva meseca razmenjena su preostala dvojica vojnika, kojima su čak bile zamenjene glave na trupovima - rekao nam je Jovan Pudić, predsednik opštinske organizacije porodica poginulih boraca u Brčkom.