Dug i težak put do usvajanja deteta

PROCENAT usvojene dece u Republici Srpskoj je poražavajući i iznosi svega 15 odsto od broja podnetih zahteva, a njih je samo prošle godine bilo 643. Glavni razlog je, bar iz ugla zainteresovanih porodica, izuzetno komplikovana i zahtevna procedura.

Prema podacima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, u 2015. godini ostvareno je ukupno 30 usvojenja od čega šest potpunih, 18 nepotpunih i šest sa "međunarodnim elementom".

- Postupak sprovodi organ starateljstva prema mestu prebivališta deteta. Za deset godina najviše usvojenja je zasnovano pred Centrom za socijalni rad Banjaluka, a slede Prijedor, Gradiška, Bijeljina, Zvornik, Srebrenica, Laktaši - objasnila je za "Novosti" portparol Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Jelena Vujić.

Inače, U Republici Srpskoj odrasta 550 dece bez roditeljskog staranja. Postoje razlike između potpuno i nepotpuno usvojenog deteta.

- Usvojenje mora biti u interesu usvojenika. Potpuno se može usvojiti dete uzrasta do pet godina, koje nema žive roditelje, ili su mu roditelji nepoznati, odnosno koji su dete napustili, a više od jedne godine ne zna im se mesto boravka, ili čiji su roditelji pred nadležnim organom starateljstva pristali da njihovo dete bude usvojeno. Nepotpuno usvojeno može biti dete starije od pet godina - navode u resornom ministarstvu.

Bračni par koji želi da usvoji dete prolazi detaljnu socijalnu i psihološku obradu sa ciljem utvrđivanja opšte i posebne podobnosti za usvojenje deteta.

Banjalučanka T. Dž. sina je usvojila pre 14 godina, zahtev za starateljstvo u Centar za socijalni rad predala je godinu i po ranije i takođe, kao i svi ostali usvojitelji, zajedno sa suprugom morala je da prođe rigorozne mere do konačnog potpisa.

- Između ostalog, bili su nam potrebni dokumenti o nekažnjavanju, potvrde o stalnom zaposlenju, potvrde o prebivalištu, finansijskom statusu, razgovori sa psiholozima, pedijatrima, psihijatrima, istorija kretanja, uslovi porodičnog okruženja... Više ne mogu ni da se setim svega, koliko je toga bilo - priča naša sagovornica. - Takođe, kada smo konačno došli na red, i kada su izabrali dečaka kojeg su nam namenili, morali smo da sačekamo dodatnih 40 dana po njegovom rođenju da potpišemo ugovor da je on potpuno naš, s obzirom da je tada još bio u babinama, a majka koja ga se odriče smatra se u tom periodu neuračunljivom. Danas smo najponosniji roditelji na svetu, jer je naš N. izrastao u predivnog momka, sportistu, odlikaša, čiju ćemo malu maturu proslaviti u junu!