Štednjom do druge penzije

GRAĐANIMA Republike Srpske do kraja ove godine moglo bi biti omogućeno da kroz uplate u prvi dobrovoljni penzijski fond u Srpskoj dodatno štede za starost i penzije.

Reč je o osnivanju fonda kakav već imaju sve zemlje u regionu. U Srpskoj se već duže vreme vode pregovori o ovom fondu u kojem bi osnivači, sa po 33 posto vlasništva, bili Penzijski rezervni fond RS, Evropska banka za obnovu i razvoj i najveći slovenački penzijski fond "Skupna pokojninska družba" iz Ljubljane. Planirano je da osnivački ulog bude veći od dva miliona KM, koliko iznosi zakonski minimum.

Direktor Penzijskog rezervnog fonda RS Darko Lakić za "Novosti" kaže da su se za osnivanje prvog dobrovoljnog penzijskog fonda stekli uslovi, nakon što su u decembru prošle godine usvojene izmene Zakona o doprinosima RS.

- Izmenama ovog zakona uređeno je da se poslodavci oslobađaju plaćanja doprinosa na prihode zaposlenih koje poslodavac uplati u dobrovoljni penzijski fond do iznosa od 100 KM mesečno, odnosno 1.200 KM godišnje - kaže Lakić i dodaje da će uplate u fond moći da obavlja ili sam korisnik, u skladu sa mogućnostima, ili poslodavac umesto njega.

Pozitivna stvar izmena Zakona o doprinosima je ta što korisnik ili poslodavac nisu obavezni da plate poreze i doprinose, ukoliko uplata iznosi do 100 KM.

Lakić nam je pojasnio princip funkcionisanja dobrovoljnog penzijskog fonda na način da, ako bi korisnik 20 godina uplaćivao svaki mesec po 50 KM u ovakav fond, penzija bi mu iznosila 124 KM.

- Ukoliko bi uplaćivao 50 KM mesečno, 40 godina, dodatna penzija bi mu na taj način, pored one koju bi primao iz Fonda PIO, bila 550 KM - kaže Lakić.

Inače, na prvoj sednici Vlade RS u ovoj godini usvojena je informacija o aktivnostima na osnivanju prvog društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Tada je Vlada RS zadužila Društvo za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom RS da, putem Ministarstva finansija informiše Vladu o potpisivanju novog mandatnog pisma sa stranama u pregovorima.

Ekonomista Predrag Duduković kaže za "Novosti" da je najava osnivanja prvog dobrovoljnog fonda "sigurno dobra i pozitivna stvar" i da bi na taj način mnogi ljudi mogli na dodatan način da štede i obezbede sebi pristojne penzije.

- Jedino je problem koliko će ljudi moći odvajati u taj dobrovoljni fond, jer i sami znamo kolike su danas plate. Sigurno, za veliku većinu, neće biti moguće da odvajaju neke značajnije sume, ali primera radi, uplatama do 50 KM, iako su i to danas značajni iznosi, mislim da bi se mogla obezbediti pristojna, dodatna primanja za starost - kaže Duduković.

On kaže da će fond uložena sredstva investirati i tako povećavati vrednost novca koji korisnik uloži.

- Tako bi korisnik, osim uloženih sredstava, imao i dodatnu kamatu, odnosno dodatnu vrednost na ta sredstva - kaže Duduković.

Prema procenama iz Penzijskog rezervnog fonda RS, za pet godina, prvi dobrovoljni penzijski fond u RS, mogao bi imati do 20.000 korisnika.

POREĐENjE SA REGIONOM

U HRVATSKOJ su obavezni i dobrovoljni penzijski fondovi počeli s radom pre više od 13 godina, a više od 1,7 miliona zaposlenih uplaćuje doprinose u penzijske fondove, dok u Makedoniji, gde takođe postoji tzv. drugi stub penzijskog sistema, ukupno 70.000 radnika uplaćuje novac u dobrovoljne penzijske fondove. U Srbiji je zakonsko rešenje slično kao i u RS, a osam godina nakon osnivanja prvih fondova, oko 190.000 zaposlenih, ili 11 odsto, uplaćuje doprinose u dobrovoljne penzijske fondove. U Sloveniji u dobrovoljne fondove doprinose uplaćuje 130.000 radnika.