Ugljevik: Prazne pretnje Slovenije oko elektrane?

UGOVOR između Slovenije i Bosne i Hercegovine iz 1981. i 1984. godine oko izgradnje termoelektrane "Ugljevik" nema inostrani element. To nije bio ugovor između dve države, nego takozvani samoupravni sporazum - kaže za "Novosti" zamenik pravobranioca BiH Mlađen Mandić, kao odgovor na vest koju su javili slovenački mediji da će se u arbitražnom postupku, pokrenutom preko Međunarodnog centra za rešavanje investicijskih sporova Svetske banke, uskoro odlučivati o tužbi Slovenije protiv BiH za neisporučenu struju. Odštetni zahtev iznosi 758 miliona evra, na koliko su procenjena ulaganja slovenačkog "Elektrogospodarstva" u TE "Ugljevik".

Mandić dodaje da je TE "Ugljevik" akcionarsko društvo koje nije u vlasništvu BiH, nego u većinskom vlasništvu Republike Srpske, a i slovenačko "Elektrogospodarstvo" se ne može pojavljivati u postupku kao tužilac, iako je iza njega stala Slovenija, jer se takođe radi o akcionarskom društvu.

Kako pišu slovenački mediji, prema ugovoru koji su 1981. potpisale Slovenija i BiH, slovensko "Elektrogospodarstvo" ima pravo na trećinu struje iz Ugljevika, na osnovu svojih ulaganja u taj energetski objekat koji je sagrađen 1985. godine. Isporuke trećine ukupne struje iz Ugljevika Sloveniji prekinute su 1991, najpre zbog prekinutih dalekovoda u Slavoniji, a onda i rata u BiH i nikad nisu obnovljene.

Prema istom izvoru, za mesec-dva će u Hagu početi da se odlučuje o tužbi Slovenije protiv BiH, u arbitražnom postupku, koji bi mogao potrajati oko dve godine.

Međutim, kako za "Novosti" kaže zamenik pravobranioca BiH Mlađen Mandić, u toku je tek pripremno ročište za arbitražni postupak, koji je formalno-pravno počeo 30. oktobra prošle godine.

- Sud je potom naložio Sloveniji da uredi tužbu, za šta im je dat rok od tri meseca, a potom BiH ima pravo odgovora mesec dana, tako da tek onda može biti zakazano ročište, što ne verujem da će se desiti pre septembra ili oktobra ove godine - kaže Mandić.

Prema mišljenju analitičara upućenih u ceo slučaj, reč je o pokušaju Slovenije da kompenzuje potraživanja deviznih štediša iz BiH, nakon odluke Suda u Strazburu prošle godine da je Slovenija dužna da im isplati oko 250 miliona evra i da se radi o jednoj vrsti međunarodnog pritiska.

Međutim, Mandić kaže da se formalno-pravno radi samo o finansijskom iscrpljivanju BiH, jer je reč o izuzetno skupim postupcima.

Podsećamo, samo u septembru prošle godine, BiH je morala da uplati avans od 150.000 dolara za troškove postupka za šest meseci, kako ne bi bila dovedena u situaciju da izgubi spor.

Inače, Slovenija i BiH su se dogovorile o izboru tri arbitra u postupku i to, Kristofera Grinvuda iz Velike Britanije, koji je ujedno i predsedavajući arbitražnog veća, dok je za arbitra u ime BiH predložena Maja Stanivuković, profesor iz Srbije, a sa slovenačke strane Jan Paulson, iz SAD.

Nakon pređašnjih neuspešnih pokušaja da se sa BiH dogovori o isporukama struje, ili povraćaju uloženih sredstava, Slovenija se obratila tužbom Međunarodnom centru za rešavanje investicijskih sporova pri Svetskoj banci u Vašingtonu, koji je onda dogovorio arbitražu dveju strana.

SPEKULACIJE SLOVENACA

KAKO spekulišu slovenački mediji, reč je o sporu čiji bi rasplet mogao imati velike dimenzije, jer svota koju Slovenija može dobiti prelazi njen ukupan dug prema štedišama Ljubljanske banke u BiH i Hrvatskoj. Posledice arbitražne odluke mogle bi biti i političke, u prvom redu u RS. Ukoliko arbitraža reši spor u korist Slovenije, to bi BiH moglo stajati i do milijardu i po evra, ili gotovo tri milijarde KM, s obzirom na zatezne kamate i sudske troškove, a mogao bi imati i velike "političke posledice" u BiH, odnosno u RS, navodi ljubljanski "Dnevnik".

Inače, odobrenje da se podnese tužba protiv BiH donela je još 2010. godine, tadašnja vlada Boruta Pahora, nakon što su propali pokušaji mirenja.