Raduljica rastao na Rosinom kajmaku

RADULjICE su zadnja pošta sela Pribeljci u Janjskom kraju koje pripada opštini Šipovo. Za ovu naseobinu malo bi ko čuo izvan ovog prelepog kraja da nije bilo Miroslava Raduljice. Gorostasnog centra košarkaške reprezentacije Srbije. Čoveka čiji je osmeh osvojio mnoga srca. I ženska i muška. Svih nas.

Pošli smo u Raduljice sa samo jednom (znati)željom - da osetimo i prenesemo atmosferu samo nekoliko časova uoči velikog finala Mundobasketa u Španiji. I uverili se: u omalenom živopisnom selu, tek na prste dve ruke mogu se izbrojati stanovnici Raduljica, svima odreda srce je kucalo za Miroslava i njegovu reprezentaciju.

- Neka bude šta bude. Miroslavu ćemo dati prvu ulicu kada bude asfaltirana, kažu veseli seljani dok se pripremaju da kolektivno (od)gledaju košarkaški sprektakl između Srbije i SAD.

Od Šipova do Pribeljaca i dalje do Raduljica stiže se jako lošim makadamskim putem. Tih dvadesetak kilometara i najbržim automobilom se ne može preći pre celog jednog časa vožnje. U više navrata smo nameravali da odustanemo, ali nas je želja za vidimo i osetimo atmosferu mesta odakle potiču geni Miroslava Raduljice vukla do - cilja.

Iz Raduljica su Miroslavovi otišli davno. Za naš list njegova baba strina - prabaka Rosa Raduljica (86) kaže:

- I kada je bio mali, bio je visok. Morao se saginjati na ulaznim vratima. Njegovi roditelji, kao i mnogi stanovnici ovog kraja, odselili su u Vojvodinu. Miroslav je rođen u Inđiji, ali je uvek voleo ovaj naš kraj gde je kao mališan dolazio. Voleo je domaći kajmak koji je postao čuven i izvan celog ovog kraja. Valjda se i od njega tako brzo raste. Neka je on svojoj Rosi živ i zdrav, ma kako se završila utakmica sa Amerikancima.

Vremešna baka Rosa nije se usudila da prognozira rezultat.

- Biće tvrdo. Odlučiće nijanse, kaže nam Stevan Petković, mladić iz Šipova koji nam je bio vodič do Raduljica.

SELO PUNO ŠAMPIONA

Osim Raduljice, Janjski kraj, inače biser nestvarno lepe prirode i još lepše istoimene rečice, postojbina je i NBA košarkaša Darka Miličića, Rade Zalada, nekadašnjeg golmana Partizana, pa vaterpoliste Nikole Rađena, bivših sjajnih boksera Slobodana i Tadije Kačara...

Tamošnji stanovnici su ubeđeni da su na ove (goro)stase uticali zdrava hrana, vazduh i bistra voda sa janjskog izvorišta. A, snage im nikada nije nedostajalo. Na mnogim takmičenjima momci iz ovog kraja su bili šampioni u natezanju konopaca.

SAMO DA NE NESTANE STRUJE

Samo nekoliko časova uoči utakmice seljani su se molili Bogu da ne ostanu bez struje, jer ovde sve vremenske (ne)prilike, izazivaju prekide u napajanju električnom energijom. Struju su dobili još davnih 70-ih, ali je put do Raduljica i dalje u jadnom stanju.