Grmelo je kad je DŽigi Bau prodavao Novosti“: Kako je najstariji kolporter u Srbiji umalo stradao od britve besnog rivala

NAJSTARIJI kolporter u Srbiji Toma Čolić (93), zvani Džigi Bau, iz Zrenjanina, u ponedeljak je dobio novi šporet "Alfa plama" na čvrsto gorivo. Zahvaljujući čuvenoj vranjskoj kompaniji, a posredstvom "Novosti", poklon mu je uručen u dvorišnom, trošnom, socijalnom stanu u Miletićevoj ulici broj 43. Radosnom trenutku, osim Tome i njegove supruge Vere, prisustvovao je i učitelj u penziji Dejan Bošnjak, s kojim druguje decenijama.

Pročitajte još:Zaboravljena misija doktora Pecića: Ko je bio prvi srpski sanitetlija i drugi stomatolog u srpskoj vojsci

- Hvala vam, dobri ljudi - kroz suze je izustio Toma.

On u sobici sa suprugom živi bez struje, vode, kupatila... Ali i dalje se diči što je najstariji u Zrenjaninu i jedan od malobrojnih nekadašnjih uličnih prodavaca novina u Srbiji koji su još živi. Ponosan je jer je, kako kaže, nekada sve bilo drugačije.

- "Novosti", najnovije vesti, kupite najnovije izdanje... - odzvanjalo je ulicama grada na obalama Begeja, sada već dalekih šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Tada je Toma, kao kolporter, svakodnevno prodavao novine, po kiši, snegu, vetru i suncu, i tako zarađivao za hleb.

Pročitajte još: Do "zlatne svadbe" uz duhovnu snagu: Jubilej prote u penziji Stanka Vasića i supruge Ljubinke

- Bilo je drugačije vreme, bez interneta, pametnih telefona... Novine su bile prozor u svet, a ljudi su ih kupovali i čitali - započinje priču Toma Čolić, i dodaje da ni sad ne može bez novina. Redovno ih, veli, kupuje, jer navika je ostala.

Bez završene škole, još kao mladić, uz fudbal koji je igrao u seoskim klubovima u Melencima i Elemiru, počeo je da prodaje novine. "Novosti" su se, kako kaže, uvek najbolje prodavale. Bile su popularne zbog kratkih i efektnih vesti i dobrih naslova, koje je lako pamtio i glasno ih uzvikivao, budeći snene ulice rodnog grada.

- Kada se desi neko ubistvo ili sportski uspeh, onda su išle najbolje. Prodavao sam ih u centru grada, kod nekadašnje Robne kuće, u bolnici, po kafanama, na autobuskoj i železničkoj stanici - priča popularni Toma Džigi Bau, kako je sam sebe nazvao, fasciniran glumcem koji je, kao i on, bio dobar fudbaler.

Vera i Toma Čolić

Bez dana radnog staža, više od četiri decenije svakodnevno je prodavao novine i živeo od 15 odsto zarade, koliko mu je pripadalo po prodatom primerku. Na njegovu sreću, zlatnih šezdesetih, sedamdesetih, pa i osamdesetih, tiraži su bili mnogo veći, novine su se prodavale kao alva, pa se moglo solidno živeti. Ali, potom je nastupila era kompjutera i interneta, pa je kolporterski posao lagano postajao sizifovski i sve više "nemoguća misija".

Danas je Toma krhkog zdravlja i slabo pokretan.

- Hodam samo po kući i malo po dvorištu. Noge su me izdale, gotovo su otkazale. Platile su danak dugogodišnjem trčanju po ulicama, svakodnevnim kilometarskim turama do železničke stanice, jer odmah posle ponoći, iz Beograda je stizao voz sa dnevnom štampom. Potom nazad, do centra. Od rane zore kretao sam u prodaju po ulicama, restoranima, bolnicama, berbernicama... Dok novine stignu do kioska, mi smo obično sve primerke već prodali - priseća se Toma.

ODBRANA TERITORIJE

VODILA se svakodnevna bitka kolportera za teritoriju, ko će gde stajati i prodavati novine. Jednom prilikom sam ušao u teritoriju nekog Makedonca i umalo da stradam. Novine su bile prepune bombastičnih naslova, vikao sam iz sveg glasa, a Makedonac me, srdit što sam prodao mnogo više primeraka, pojurio sa britvom u ruci s namerom da me ubije. Jedva sam mu umakao.

TRKA DOPISNIKA

GOTOVO svakodnevno, seća se naš sagovornik, dopisnici dnevnih listova su ga presretali i pitali koliko je novina prodao.

- Gaf je bio kada je u toj trci ko će pre objaviti vest, dopisnik "Ekspresa", da bi preduhitrio kolege, napisao da su rukometaši Proletera veličanstveno dočekani u svom gradu, kada su postali vicešampioni Evrope, a oni zbog nevremena u Kataloniji nisu ni poleteli iz Barselone. Tada se "Ekspres" prodao kao alva, ali...