Tito je nadigrao Staljina, Čerčila, Hruščova, Kenedija: Maršalov momak za tehniku o razvoju avijacije

UVOĐENjEM raketa "avangrad" i "kindžal" Rusi su prvi put u novijoj istoriji postali vojnički moćniji od SAD! Amerikanci su napravili stratešku grešku kada su devedesetih pomislili da Rusija više nikada ne može biti prvorazredna svetska sila. Oni su program hipersoničnih letelica praktično ugasili, dok su Rusi 2008. nastavili svom snagom tamo gde su stali pre perestrojke.

Sa strašću mladića objašnjava nam stogodišnjak Zlatko Rendulić, general-pukovnik u penziji, suštinu svoje najnovije knjige o hipersoničnim letelicama, koja ovih dana treba da se pojavi u knjižarma. U njoj opisuje kako funkcionišu "oružja sutrašnjice", koja se već danas uvode u primenu.

PROČITAJTE JOŠ: Pobegla iz Benkovca na Kosovo, pa joj KFOR ubio sina: Baka Kosa se vratila na ognjište, u izgnanstvu ostavila tri groba

Pitamo Rendulića šta bi istakao iz svog burnog života, ali "hipersonični" deka, pre svega, želi da dodatno objasni ono što ga preokupira u sadašnjosti:

- "Avangard" se u kosmos izbacuje raketom. U vasioni, na 120 kilometara, zauzima putanju klizeći vrhovima atmosfere. Strujanje koje proizvodi pravi plazmeni talas koji stvara tunel kroz koji ide komunikacija sa zemljom. Od ove rakete praktično nema odbrane. "Avangard" može da nosi atomsku glavu ili glavu sa konvencionalnim eksplozivom, mada bi sravnio Pentagon i sa "nultom glavom", odnosno kinetičkom energijom koju nosi iz vasione.

"Kindžal" je oružje sličnog principa i u stanju je da "pocepa" svaki američki nosač aviona.

Rendulić je i danas, očigledno, "momak za tehniku", preokupiran je njome, baš kao što je bio i početkom pedesetih godina prošlog veka, kada je dobio nadimak "maršalov momak za naoružanje". To je bio od 1952, kada se vratio sa studija na američkom univerzitetu Kornel i postao prvi domaći ekspert za "aerodinamiku velikih brzina", do smrti Josipa Broza Tita, posle koje je odmah otišao u penziju.
Bio je kreator svih ključnih odluka u razvoju vazduhoplovstva SFRJ, prisustvovao najvažnijim pregovorima i dogovorima, ali i konstruisao tri naša najčuvenija aviona - "kraguj", "galeb" i "jastreb"!

Svoju vazduhoplovnu karijeru počeo je pre osam decenija, kada je bio rezervni pilot Kraljevskog vazduhoplostva na aerodromu Kurilovac kraj Zagreba. U Aprilskom ratu nije poleteo jer je, veli, tadašnji kapetan Kren dan pre napada preleteo Nemcima i doveo "junkerse" direktno na njihov aerodrom, gde su sravnili naše avione.

PROČITAJTE JOŠ: Monasi se uzdaju u Stefana Dečanskog, a KFOR u veći broj vojnika: Kako žive Dečani posle nagoveštaja o napadu

Potom je Rendulić otišao u Banjaluku, u Četvrti lovački puk, ali je i ta jedinica bila brzo uništena. Vraća se u Zagreb, gde ga dva puta ustaše privode, 1942. godine, i puštaju. U partizanima je u Žumberku od 1943, a krajem te godine odlazi preko Otočca na Vis, pa u Afriku, gde stupa u Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo (RAF).

- U Britanskom kraljevskom vazduhoplovstvu imali smo kratku obuku i od njih smo dobili dva skvadrona aviona, po 14 "spitfajera" i "harikena". Leteo sam na ovim drugim, sve dok me Glavni štab Titove vojske nije poslao u SSSR, u Grozni, na obuku za "šturmovike". Vratili smo se 1946. u Sombor, a odatle su me kao školovanog pilota prebacili u Vahduhoplovni opitni centar za probnog pilota i šefa tehnike.

Rezolucija IB je, seća se general, bila najveće iskušenje za Titovu državu. Da stvar bude i gora, 1946. pucali smo na dva američka aviona nad Slovenijom, a u jednom od njih, "daglasu C-47", koji je jedva sleteo kod Kranja, bilo je mrtvih i ranjenih NATO oficira. Tako da smo sa Zapadom već bili na "ratnoj nozi".

- Tito uopšte nije odbio Rezoluciju IB - uveren je Rendulić. - U tom Statutu komunističkih partija stajalo je da je IB savetodavni organ za izgradnju socijalističkih zemalja, što maršalu nije bilo sporno. Sporno je postalo što je Tito javno rekao da svaka zemlja ima pravo da socijalizam gradi na svojim zakonima, a da savete može, ali i ne mora da uvažava. Moskva je "eksplodirala", pre svega jer su komunističke partije Francuske i Italije IB prihvatile bez pogovora.

Bili smo, tako, prinuđeni da razvijamo sopstvenu namensku industriju, a Tito se u godinama koje slede pokazao kao velemajstor u odnosu na političke igre Staljina, Čerčila, Hruščova, Kenedija...

- Znao je Broz da Zapadu moramo da dokažemo da smo "iskreno protiv" SSSR i da ćemo se borimo ako navale. Tako je nastao i naš prvi avion "S-49". To je bila letelica na konstrukciji IK 3 i motorima "JAK". U to vreme general Pero Popivoda je pobegao avionom u Rumuniju, a za njim i pilot Supek, brat potonjeg rektora Zagrebačkog sveučilišta. Dobio sam zadatak da dežuram na Batajnici i obaram kolege koje pokušaju bekstvo i naređenje da nam najbrži avion JAK 95 uvek bude na pisti ugrejan i naoružan za slučaj presretanja.

Najneprijatnije iskustvo iz tog vremena vazduhoplovcu je bilo kada se spremao na uzletanje da obori kolegu Cvikića, kasnije generala. Ovaj je uzeo avion i nije ga bilo u predviđeno vreme na sletanju. Rendulić kaže da je bio spreman da ubije prijatelja.
- Cvikić je ranije leteo u NDH avijaciji, pa i na Istočnom frontu. Taman sam popunio redenike u mitraljezima i ulazio u kabinu u Batajnici kada mi se pojavio iza leđa. Sleteo je sa druge strane...

Sve do 1952. igrale su se igre sa Rusima i Zapadom. U Rumuniji je bila stacionirana borbena manevarska grupa generala Rodiona Malinovskog sa šest oklopnih divizija i zato je u našim konstruktorskim biroima počelo planiranje aviona "kraguj"... Staljin se, dodaje general, nije usudio da interveniše jer je znao da je Tito ima vojsku koja bi se borila.

- Igrali smo "tango" i sa Zapadom. Oni su nam, kao članu savezničke koalicije, dali prve "tanderbolte" kao pomoć u vazduhoplovstvu. Kada je 1953. Hruščov sleteo na Krk, a posle došao na Brione, počela je Brozova simultanka između Istoka i Zapada - svedoči Rendulić.


General tvrdi da je Tito preferirao zapadnu vojnu tehniku. Rendulić, koji je uvek bio uz Broza, otkriva da je maršal bio izuzetno zagrejan da od Francuza kupimo "miraž 3", ali se dogodilo da nam Francuzi zarobe brod sa oružjem koji smo slali Libiji, misleći da je za alžirske pobunjenike. De Gol je zato odbio Tita.

Potom je naša delegacija išla u Rim da kupi "Fijatov" nadzvučni avion koji je razvijan za saveznike, ali se sa trgovinom nije složila Portugalija. Sa njima smo tada bili u svađi zbog Angole. Onda se išlo u Englesku po nadzvučni lovac "gnet", ali kada je taj avion došao u Jugoslaviju ispostavilo se da nije višenamenska letelica.
"Titov momak za tehniku" konstruisao je tri naša slavna aviona - "kraguj", "jastreb" i "galeb". To se desilo u sedamdesetim, kada je SFRJ postala solventna. General, međutim, otkriva i "poslove koji nisu poznati".

- U Trstu je postojala mini-fabrika radio-uređaja, koju je vodio jedan Jevrejin sa kojim smo imali sjajnu saradnju. Preko njega nam je dolazila elektronika iz SAD, uključujući lasersku. Kupili smo od Rusa prenosni raketni PVO sistem "strela" i napravili našu varijaciju "strela 2M". Pomoglo je što smo osam ljudi iz "Iskre" u Kranju poslali u Silicijumsku dolinu, četvorica su se vratila. Prvu mikroelektroniku za "strelu" dobili smo preko te veze.

Upravo famozna "strela 2M" je bilo oružje za koje je NATO kao prvo tražio da se uništi 2001. godine. Takođe, od Šveđana i Amerikanaca uzeli smo "spregnute laserske sisteme za nišanjenje" zbog kojih NATO helikopteri nisu korišćeni u agresiji na Kosovu, a avioni A-10 leteli su na visinama sa kojih nisu precizni.

- Nadzvučni avion nismo uspeli da realizujemo. Tito je umro i niko nije više hteo da nam da kredite. Zato sam, kada je Broz umro, ja otišao u penziju.

Posle penzije nastavio je da se bavi vazduhoplovstvom kao saradnik Međunarodne astrofizičke federacije sa sedištem u Parizu, čiji je sada akademik. Radio je u Sekciji međuzvezdanih letova.

Strast za letelicama i nadzvučnim brzinama ne napušta ga ni na početku drugog veka života.