Ruski grad podseća na srpsku prestonicu: Nižnji i Beograd - kao blizanci

GRAD podignut na "strelki" dveju reka je nepobediv - kažu Rusi, i misle na svoj Nižnji Novgorod, koji je izrastao na ušću Oke u Volgu, baš kao i Beograd na Dunavu i Savi. Ta sličnost je samo jedna od mnogih zbog kojih Nižnji i Beograd zovu "gradovi blizanci".

U središtu starog dela nalazi se Kremlj (tvrđava), s čijih zidina pogled veoma podseća na onaj sa Kalemegdana. Sa novim delom (i spavaonicama) grada povezan je Kanavinim mostom, ima i sličan raspored ulica, bedeme, rečno ostrvo, pristanište... Osnovan je davne 1221. godine, kao glavno uporište za odbranu od neprijatelja koji su se smenjivali kroz vekove. Preživeo je mnoge rušiteljske nasrtaje i danas je peti po veličini grad u Rusiji. Decenijama je bio privredni i industrijski centar, u njemu se početkom 19. veka održavao i jedan od najznačajnijih svetskih sajmova - Makarijev sajam.

PROČITAJTE JOŠ: Otkrivena crkva iz 6. veka: Natpis posvećen "slavnom mučeniku" zbunio istraživače (Foto)

Pa ipak, grad koji u naše doba najčešće zovu jednostavno Nižnji, najpoznatiji je po velikom piscu Maksimu Gorkom. S kakvom ljubavlju i poštovanjem je negovana uspomena na književno delo velikog borca za socijalnu pravdu, danas svedoče mnoge biste i spomenici širom grada, tri muzeja koja čuvaju uspomenu na njegov život i delo, pozorište i festival s piščevim imenom. Ali to nije sve: još za njegovog života (1932), grad je nazvan Gorki, i tako je ostalo sve do 1991. godine, kada mu je ukazom Borisa Jeljcina vraćen nekadašnji naziv. Ipak, severno od Nižnjeg i dalje se nalazi "piščevo", Gorkovsko veštačko jezero.

- Današnje Državno akademsko dramsko pozorište "Gorki" u početku je bilo namenjeno kmetstvu, pod upravom kneza Nikolaja Šahaskova. Prva predstava s kupljenom ulaznicom održana je 1798, pa se to smatra i početkom teatra - otkriva nam Boris Kainov, direktor pozorišta. - Scena s gledalištem nalazila se u kući Šahaskova, koja je kasnije izgorela. Ukazom Nikolaja I (1846) osnovan je teatar, ali je otvoren pola veka kasnije, u vreme Nikolaja II. Akustika je jedinstvena zahvaljujući zidovima obloženim bambusom i duplom plafonu - kao u gitari.

Pozorište od 1948. nosi ime "Gorki", a za ovo zdanje vezana je još jedna zanimljivost. U početku je u teatru bilo više od hiljadu i sto mesta, potom oko osam stotina, dok danas broji 705 stolica.

- Smanjili smo broj mesta zbog obavezne protivpožarne zaštite. A i sedišta su sad šira, jer je narod s vremenom sve deblji - kaže, sa širokim osmehom, Kainov.

Mnoga zdanja u ovom gradu potiču još iz 17. veka, očuvana su u tradicionalnom stilu - kombinaciji kamena i drveta. Njihov Kremlj drugi je po veličini u Rusiji (posle onog moskovskog), i sagrađen je početkom 15. veka. Ali zamalo da ova velelepna tvrđava bude srušena voljom sovjetske vlasti 1939. godine, kao simbol feudalizma. Srećom, "preživela" je. Danas je savršen vidikovac.

PROČITAJTE JOŠ: Nada je bila glavna medicinska sestra ubijenog libijskog vođe: Gadafi mi je bio kao rod rođeni

Ipak, najlepši pogled na susret dveju reka prostire se sa žičare, najduže i najviše u Evropi. Ona povezuje dva grada i obale (Nižnjeg Novgoroda i Bora) na razdaljini od tri kilometra i šeststo metara, a najviša tačka na kojoj se putnici mogu naći je - 95 metara.

Spomenik: Maksim Gorki

LjUBAV STENjKE RAZINA

Najpoznatiju legendu o Njižnjem otkriva nam glumica Olga Abakumova:

- Desna, viša obala Volge bila je gospodska, dok je na nižoj, levoj živela sirotinja. Smatrala se i "banditskom", jer je u njoj živeo čuveni Stenjka Razin - ruski Robin Hud. Tokom 18. veka pljačkao je bogataše i davao sirotinji. Saborci su ga smatrali nepobedivim i neustrašivim, sve dok se nije zaljubio u tatarsku kneginju. Da bi se dokazao, morao je da je ubije svoju dragu, i to pred svima...