Cabine ruže donose radost

DO zvanične penzije Slavoljubu Jovanoviću Cabi, iz sela Maskare, kod Varvarina, ostalo je vrlo malo. To mu ne smeta da sa entuzijazmom mladića svakodnevno, bez radnog vremena, sa puno ljubavi brine o svom rasadniku. To što se njegovo selo pročulo po ružama, što su zašarene njive i bašte u leto, verovatno su najzaslužniji upravo on i njegova lepša polovina Dragica.

Još je njegov otac Životije posadio, priča se, prve ruže u tom kraju, ali su Slavoljub i njegova supruga posao razvili i preneli na potomke. Već četiri decenije sade najlepše čajevke, puzavice, stablašice buketare, koje i danas mirišu po vrtovima širom Srbije, ali i Rusije, Francuske, Italije, Libije, Egipta...

PROČITAJTE JOŠ: Trista Kuburovića čuva svoje časno ime

Cabine ruže letele su i za Čikago i Kanadu, ali ga i dalje najbolje znaju prestonički cvećari. Na Kalenić pijaci prodavao je 45 godina tek nabrane ruže iz svog i Dragičinog rasadnika.

- Polazio sam sat pre ponoći iz Maskara, u prestonici bio oko jedan izjutra i cele noći na pijaci prodavao ruže. Zorom sam se vraćao kući - priča Caba. - Nosio sam i sadnice i rezano cveće. Nakupci bi sve otkupili, pa raznosili po cvećarama. Ono što ne prodam, ostavljao sam pred cvećarama. Voleo sam da moje ruže stignu do saksija, vaza i dvorišta, da raduju i donose lepe vesti. I srećan sam što se danas za nas dvoje zna od Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, do Makedonije.

Danas Jovanovići pod ružama imaju dva hektara i 20 ari. Ima ih i pod plastenikom ispred kuće, ali i na nekoliko obližnjih njiva. Posao nastavljaju sin i snaja, a nadaju se Jovanovići da će i unuci. Ali, i dalje, njih dvoje, uprkos "krštenici" rado odlaze u rasadnik i nije im teško da obiđu svaki cvetić i urade svaki posao koji je neophodan.

- Tokom avgusta smo ih orezali, bile su u najširem cvatu - kaže nam Dragica, pokazujući prelepe glavice cvetova koje se crvene i bele duž aleja. - Posao krene s jeseni kada se posadi podloga, takozvani divljak. U proleće se okopava, prska, štiti. U avgustu se kalemi. Februar i mart su "zakazani" za orezivanje. Kako kažu, postoje sorte koje su samo za razmnožavanje, a različiti su cvetovi za plasteničku proizvodnju.

Caba i Dragica gaje čajevke, mini-ruže, puzavice, polijante, stablašice, buketare... Najtraženije su već decenijama avelanž, bilo beli, roze ili narandžasti, ali i čuvene bele "akito" ruže, bordo "bakare" ili šarene "hokus pokus".

- Nekada su nam ruže bile jedini posao i nismo mogli da postignemo, ali prošlo je "zlatno doba", pa smo na još četiri i po hektara posadili kukuruz, pšenicu, voće - priznaje Slavoljub. - Dok smo ranije više radili rezane cvetove, danas sve više razvijamo ponudu sadnica, a šaljemo ih i poštom širom zemlje. Najsrećniji smo kada nam stignu odgovori i fotografije vrtova koji se rumene od naših ruža.

GADAFI

- KADA je sedamdesetih čuveni Gadafi bio u Beogradu, svakog jutra njegove telohraniteljke su dolazile po sveže ruže kod mene - priseća se Caba. - Imao je šatore ispred Hotela "Jugoslavija", a četiri devojke iz obezbeđenja su otkupljivale sve moje ruže svakog dana za ukrašavanje njegovih odaja.

PROČITAJTE JOŠ: Kad policajci kuvaju gulaš

ŠVALERSKO OKO

MEĐU mojim omiljenim ružama je neobična, šarena, žuto-crvena ruža, takozvano švalersko oko - priča nam Slavoljub. - Taj mi je cvet posebno drag, jer su ga pod tim nazivom, koje sam mu ja dao, zvanično krstili u hortikulturi.