REPORTER NOVOSTI U KINI: Jezik sporta svi razumeju (VIDEO)

DONGGUAN - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA „NOVOSTI“

NIJE preporučljivo šetati Dongguanom šetnje radi. U gradu tropske klime na jugu Kine, malo iznad Hongkonga i malo ispod Gvangdžua, u delti Biserne reke blatnjave boje u tu avanturu mogu da se upuste samo stranci. Meštani pešice ne prelaze više od 500 metara. Za sve preko te "daljine" koriste bicikl. Na nožni pogon, električni, benzinski, na vetar... I, naravno, automobile ili metro. Stranci ne izlaze iz taksija, čiji je dnevni start osam juana (120 dinara), a kilometar 2,75 (40 dinara). Noću je vožnja skuplja za 20 odsto.

Nepodnošljiva vrućina praćena enormnom vlagom znači da iz hotela ne krećete bez dve stvari: flašice sa vodom i adrese gde ste smešteni, kako bi, kada se vraćate, taksista na kineskom mogao da pročita šta piše. Jer, ne postoji način da Kinezu rečima objasnite gde želite.

To isto važi i za prodavca u radnjici koja nudi svakojake sitnice kojima biste mogli da obradujete nekog u Srbiji. Idealno, samo 300 metara od hotela, što znači da preznojavanje u danu kada igramo sa Amerikancima i ne mora da bude garantovano.

PROČITAJTE I:MLADA SRPKINjA ŠKOLUJE SE U KINI: Novaka poznaju svi, a Valtera i Tita stariji

- Ni hao! - isprsio se reporter "Novosti" poznavanjem kineskog.

Prodavac tibetansko-kineskog lica se nasmešio i uzvratio tradicionalno kinesko "dobar dan". Odmah počinje da objašnjava zašto bi baš to što gledamo bilo idealno za poklon. Ide za nama sa digitronom i sabira. Razmenjujemo reči, pokušavamo da razgovaramo, ali ne razumemo ništa ni on, ni mi.

- Kako da objasnimo onima u Srbiji da nismo sve ove tvoje stvarčice kupili u kineskoj robnoj kući na Miljakovcu, nego u Dongguanu? - pitamo prodavca na tečnom srpskom.

Tibetanac trepće, ali nastavlja da sabira. Na kraju, malo spušta cenu i rukujemo se. On zatim odlazi ispred kipa Bude i obavlja malu ceremoniju zahvalnosti što mu je ušla mušterija i ostavila novac. Ispod stola zavlači ruku i vadi punu šaku narukvica, gura ih meni u ruku. Dodatna zahvalnost za dobar posao. Toliko je simpatičan da smo se na rastanku zagrlili...

ZAHVALNOST Tibetanac u svojoj radnji

Na ulazu u Kifeng park je skulptura kineskog partizana, a iza njega spomenik poznatog lika. Molimo prolaznika da nas slika i pitamo da li je to Mao Cedung.

- Deng Ksijao Ping - uči nas foto-reporter iz parka.

Arhitekta moderne Kine, došao je na čelo države 1978. i vladao do penzionisanja 1992. Poklanjamo mu se. Iz iskonskog poštovanja koje osetite prema Kini kada joj se približite iznutra.

Nove prijatelje stičemo na stonom tenisu. Usred parka nekoliko stolova i svi uzrasti sa reketima. Pitaju da li želimo da im se pridružimo. Prihvatamo. Prvi rival bakica. Razmenjuju se servisi, leti loptica kao munja, ali bakica sve vraća. Dok trepneš, starica nas forhendima uči lekciji zvanoj "stoni tenis u parku u podne sa rekreativcima". Razmenjujemo sportske naklone, i dobijamo još jedan širok osmeh.

Na platou se igra nožni badminton. Loptica je slična kao kod badmintona sa reketima, samo je veća i teža. Servira se i igra nogama, cilj je da grupi što duže ostane u vazduhu.

- Hoćete da nam se pridružite? - pitaju na engleskom.

Kada u Kini čujete Kineza da govori engleski, to je pravo malo čudo. Gospođa srednjih godina nas poziva u igru.

- Odakle ste, čime se bavite, šta radite u Dongguanu? - pita.

Objašnjavamo da smo novinari iz Srbije, da pratimo Svetsko prvenstvo u košarci.

- Ahaaa...Serbija!

Kinezi to Srbija izgovaraju otprilike: Sai - erve - ija. Oni to izgovore na slogovima, ali ih slože u reč. Kako god, igra može da počne.

- To, Srbija! - stiže podrška, pošto su pridošlica sa Balkana uspele da odigraju nekoliko dodavanja. Proradili zaspali fudbalski gen. Tu je Piksi blizu, u Gvangdžuu.

Kinezi istegnuti, stižu svaku lopticu, primaju je na grudi, odigravaju petom. Primam jednu visoku na glavu, spuštam na desnu i šaljem dalje. Aplauz!

- Bravo, Srbija! - dobacuju nam kineski prijatelji.

Potpuno mokri se vraćamo u hotel "Pulman", ušuškan u tropsku vegetaciju. Usput ponovo prolazimo pored spomenika Deng Ksjao Pinga, i razmišljamo o najnovijim modelima automobila, neboderima od nekoliko stotina metara, širokim bulevarima, metrou čistijem od apoteke... tapšemo ga i razmišljamo u sebi:

- Bravo, Kino!

POČAST Spomenik kineskom partizanu

MESEČEV FESTIVAL

U Kini se danas proslavlja veliki državni praznik - Festival srednje jeseni, koji se slavi tri dana. Zvanično su neradna dva dana. Posle kineske Nove godine, to je najveći praznik. Zove se i Mesečev festival, jer je Mesec u to vreme najsjajniji. Uvek se slavi usred jesenje sezone, 15. dana 8.meseca, prema kineskom lunarnom kalendaru.