PRONAĐENA BOGINJA STARA 6.500 GODINA: Spektakularno otkriće arheologa u ataru sela Vitkovo kod Aleksandrovca FOTO

Ekipa “Novosti” je prisustvovala vađenju figurine iz zemlje, koja prema objašnjenju stručnjaka, pripada vinčanskoj kulturi i potiče iz perioda od 3.500 do 4.500 godine p.n.e. Gornji deo tela boginje nađen je u celini, dok su glava i noge bili odvojeni.

- Da nije bilo namere da se sprovede kanalizacija, mi se danas ne bi upoznali sa ovom predivnom venerom-kaže za “Novosti” arheolog Sanja Crnobrnja-Krasić,viši kustos Zavičajnog muzeja Župe,koja je istraživala na terenu uz monitoring kolega iz Kruševca i Beograda.- Nadam se da ćemo ponovo dospeti u pravu žižu naučne javnosti.Govorimo o vremenu kada se dogodila prva industrijska revolucija, kada ljudi prestaju da budu lovci, osnivaju naselja, počinju da se bave poljoprivredom. Za bolje useve molili su se boginjama plodnosti poput ove.

PROČITAJTE JOŠ: Srbija i arheologija: Šest najzanimljivijih otkrića

Kako smo se uverili na licu mesta, osim venere,u okviru istog iskopa pronađen je i monumantalni žrvanj za mlevenje hrane, kao i ostatak peći sastavljene od dve podnice i 20 centimetara savijene polomljene keramike,koja je služila kao termička-tampon zona.

- Smatra da je verovatno Vitkovačko polje, koje zauzima unikatno mesto u sklopu vinčanske kulture,praistorije Srbije i sveta, bilo religiozni centar perioda o kojem je reč-iznosi arheolog Sanja Crnobrnja-Krasić,dodajući da se nada da će lokalitet konačno dobiti podrške nadležnih institucija, pre svega Ministarstva kulture za ozbiljna sistematska istraživanja. - Akademik Borislav Jovanović je rekao da je kojim slučajem lokalitet u Župi pronađen pre Vinče, da bi se cela kultura svakako zvala “vitkovačka”.

BOGINjE ŽUPE ODUŠEVILE SVET

SAMO 50 metara od mesta gde je pronađena venera, 1969.godine, arheolozi su otkrili četiri neolitske boginje,od kojih su tri monumentalne. Spadaju u neprocenjivo kulturno blago.

- Svoja imena dobila su 1991.godine na čuvenoj Svetskoj izlođni koju je organizovao muzej “Tera Amata” u Nici,a “Lejdi of Aleksandrovac”,najpoznatiju među njima, koja je simbol Aleksandrovca, kustosi su uvrstili među 12 najznačajnijih praistorijskih venera na svetu-objašnjava istoričar Ivan Brborić,direktor Zavičajnog muzeja Župe. - Novo otkriće je možda i poslednji apel nadležnima. I naši prethodnici su decenijama pokušavali da ukažu na značaj Vitkovačkog polja, čije je zaštićeno područje na 120 hektara. Na žalost, do danas je istraženo svega dva do tri posto lokaliteta.