Velikog srpskog dobrotvora je ubila prejaka reč

VELIKOG prijatelja i dobročinitelja Srba u Velikom ratu, Švajcaraca Rudolfa Arčibalda Rajsa, na današnji dan pre 90 godina, ubila je preteška reč. Izgovorio ju je Srbin, bivši ministar Milan Kapetanović, begunac od rata i današnjim rečnikom - tajkun, koji je stanovao u raskošnoj vili na Topčiderskom brdu, iznad kućice u podnožju koju je Rajs nazvao "vila Dobro polje", po bojištu na kome je srpska vojska izvojevala legendarnu pobedu.

PROČITAJTE JOŠ - Pomen Arčibaldu Rajsu

Bogati komšija je neprestano uznemiravao skromnog dobrotvora, koji je zbog Srba rizikovao život na frontu, prošao Prokletije u albanskoj golgoti, odrekao se nacije, bogatstva i karijere međunarodnog stručanjaka za forenziku. Rajs je samo tražio da siledžija prestane da tera zaprege sa građom preko njegovog imanja, a eks-ministar je bahato odbrusio: "Ovo je, bre, moja zemlja Švabo, idi odakle si došao". Postoje svedočanstva i da je potom udario čoveka, koji je prvi svetskoj javnosti, po cenu lične diskreditacije i progona, otkrio zločine Austrougara nad srpskim civilima u Velikom ratu.

Ta uvreda bila je poslednja kap u prepunoj čaši poniženja. Doslovno. Rajs je umro pola sata kasnije od moždane kapi. U njegovoj bogatoj dokumentaciji, krunskom dokazu o zločinima "kulturne" crno-žute monarhije nad "primitivnim" Srbima, pronađen je testament sa Rajsovom poslednjom željom da mu srce bude sahranjeno na Kajmakčalanu, mestu stradanja, pobede i slave vaskrsle srpske vojske u Velikom ratu.

Pronađen je i drugi, politički testament, pod imenom "Čujte Srbi, čuvajte se sebe", poslednja neprocenjiva usluga koju je posthumno učinio Srbiji. Ovu savršenu forenzičku analizu srpskog naroda dugo je skrivala egoistična, nerodoljubiva, posleratna profiterska "elita", na koju je Rajs proročki upozoravao kao na najveću opasnost.

Taj dokument pisan je 1928. kada je Rajs, veliki srpski prijatelj, sprečen iz političkih razloga da organizuje obeležavanje desetogodišnjice pobede srpske vojske u Velikom ratu. Dolazili su novi ratovi, u kojima su pobeđivane nove vojske, menjala se društvena i državna uređenja, ali se kao pobednik u miru uvek nametao isti tip profiterske "elite", na koju je Rajs upozoravao, bez obzira na politički predznak. Zato je njegova knjiga "Čujte Srbi, čuvajte se sebe" danas jedna od napopularnijih u srpskom narodu.

Ovaj plemeniti Švajcarac rođen je kao Nemac, 8. jula 1875. u nemačkoj pokrajini Baden, u imućnoj mnogočlanoj porodici. Njegova braća su se posvetila vojničkom pozivu, ali ne i Rudolf, koji je imao urođenu srčanu manu. Za vreme rata on je pretpostavio borbu za pravdu i istinu i svom poreklu i slabom zdravlju. Dok su njegova braća ratovala u nemačkoj vojsci, on je bio u srpskoj, ali ne sa puškom. Njegovo oružje bilo je mnogo jače: ogromno znanje i ugled vodećeg forenzičara Evrope. Rajs je naneo težak poraz Centralnim silama kada je svetu predočio neporecive dokaze o masovnim ratnim zločinima austrougarske vojske i kršenju međunarodnih konvencija, na naučnim skupovima i kao dopisnik za tri ugledna evropska lista.

Rajs je neprestano boravio na prvim linijama fronta u Srbiji sakupljajući forenzičke dokaze o zverstvima Austrougara, a 1915. je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu. Od 1916. do 1918. je kao "drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara" živeo sa srpskim vojnicima na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu.

Spomenik u Topčideru

Posle rata učestvovao je na mirovnim pregovorima u Parizu, jer bez njegovih svedočanstva i dokaza Srbija nije mogla da izbori ratnu odštetu. Iskusni naučnik i kriminolog, sa kontaktima u najvišim krugovima, ostavio je i veoma važno svedočanstvo o pozadini izbijanja Velikog rata.

On je odmah posle Sarajevskog atentata uočio dublju i opasniju pozadinu ovog događaja. Shvatio je da će on biti iskorišćen kao povod za rat protiv male i balkanskim ratovima iscrpljene Srbije, u kom je Beč računao na sigurnu pobedu, značajnu na unutrašnjopolitičkom planu.

PROČITAJTE JOŠ - Obeležena godišnjica smrti Arčibalda Rajsa

- Nekoliko meseci pre Sarajevskog atentata, austrougarski konzul u Lozani, tada bogat hotelijer, agent špijunaže za vreme rata, kazao mi je jedne večeri: "Pazite, kod nas se u Austriji više ne može. Svet je nervozan, nezadovoljan, unižen. Jedino jedan pobednički rat može nas izvući iz ovog stanja. S druge strane, isto se tako osećalo da se Nemci spremaju u potaji. Zaista, saznalo se da su nemački konzuli, naročito u Južnoj Americi, dobili naređenje da navedu svoje zemljake da vrate u Nemačku svoje uloge koje su imali u stranim bankama. Takođe se saznalo da konzuli, naročito onaj u Lozani, pozivaju rezerviste u inostranstvu i dele im, u zapečaćenoj koverti, naredbe za kretanje sa naznačenjem zbornog mesta u slučaju objave rata - ostavio je dragoceno svedočanstvo Rajs u svojoj knjizi, ratnom dnevniku, "Šta sam video i proživeo u velikim danima".

Revizionistima istorije, koji su i vek kasnije pokušavali da okrive Srbiju za Veliki rat, Rajsova knjiga je bila kost u grlu.

Rajsova kuća

OTAC FORENZIKE

RAJS je studirao hemiju na švajcarskom Univerzitetu u Lozani, gde je stekao zvanje doktora nauka i postao prvo asistent, a 1906. i profesor. Njegov ugled u naučnom svetu je vrtoglavo rastao, a 1909. je ostvario svoj veliki cilj, osnivanje Instituta za tehničku policiju sa laboratorijom. Rajs je praktično utemeljivač forenzike kao nauke. Predavao je u Austriji, Holandiji, Belgiji, Brazilu i Rusiji, a sa srpskom vojskom imao je prvi suret u balkanskim ratovima.

ELIMINISALA GA "ELITA"

VELIKI Švajcarac je posle rata ostavio profesorsko mesto na Univerzitetu u Lozani i došao u Beograd da stvori forenzičku laboratoriju. Tada su počela gorka razočaranja, jer su ga sa posla i iz javnosti eliminisali isti ljudi iz "elite", na čelu sa Nikolom Pašićem, koji su ga molili za usluge Srbiji, koje je on u ratu nesebično davao.