Deca snivaju uz srne i zeke

NA lepom mestu u selu Ručići, pod Suvoborom, traje neobično sportsko kampovanje dece iz Beograda. Igraju se, treniraju i snivaju - uz zečeve, fazane, srne i drugu bezopasnu šumsku divljač. To su kampovi Škole sporta "Sportikus", prema programu Univerzalne škole sportova, a obuhvataju deset sportskih grana, od letnjih do zimskih.

Ručići su dvadesetak kilometara udaljeni od Gornjeg Milanovca. Za ovaj kraj okružen šumama poznavaoci govore da i Bog u njemu odmara svoju dušu.

- Mnoga deca su ovde prvi put ubrala šljivu sa grane, papriku u vrtu, vadila krompire pa ih ispekla sa kukuruzima purenjacima... Uz diskretan nadzor nas trenera i psihologa, sami kuvaju jela: čorbe, paprikaš, pasulj... Kroz igru plaste seno, hrane ovce... To važi i za predškolsku i za školsku decu. Uz saglasnost i radost roditelja, deca se ovde uče samostalnom životu, koji u gradu ne bi doživela. Za tri godine, koliko traju kampovi, nije se povredilo nijedno dete - objašnjava Aleksandar Dmitrović, glavni trener "Sportikusa".

Sa decom su uvek još psiholog Nina Lošić, treneri Miloš Vučković, Miloš Nedeljković, Stefan Filipović i Milena Mijailović. U letnjem turnusu, u kampu boravi i do 400 dece različitog uzrasta. Za vreme naše posete, u kampu smo zatekli 40 klinaca i klinceza školske dobi. Pre njih, tu su boravili predškolci.

Pročitajte još: PONOVO OTVOREN OMLADINSKO-PATRIOTSKI KAMP NA ZLATIBORU: Vežbaju bez replika oružja

- Vodimo decu i na more, u Grčku, na Staru planinu, zimi na Goč... Deca starijeg uzrasta su odlični sportisti, naročito u triatlonu, koji svuda kuda ih vodimo stalno treniraju, po programu. Neki od njih su već uključeni u evropska takmičenja. Predstoje im međunarodna prvenstva u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Iva Đukić (17) uskoro treba da ide na međunarodno prvenstvo u triatlonu, u Istanbul. Držimo joj palčeve - kažu psiholog i treneri.

Deo veština koje deca uče / Foto Arhiv kampa

Uz sportski razvoj i vaspitanje, cilj neobičnog, za gradsku decu vrlo atraktivnog kampovanja je zbližavanje sa prirodom, daleko izvan urbane sredine. Zatim, osamostaljivanje - da se deca sama brinu o sebi u zdravoj prirodi, i o samoj prirodi. Većina njih, po dogovoru sa roditeljima, prođe mali alpinistički kurs. Bave se i povrtarstvom u organski uzgojenoj bašti.

- Sve ovo treba da se doživi... Ovo je stvarna bajka - uglas nas ispraćaju razdragani klinci i klinceze.

BEZBEDAN BORAVAK

- SVAKO dete koje ovde kampuje obavezno prethodno prođe preglede kod lekara. Imamo medicinsku dokumentaciju o svakom, jer moramo da znamo ukoliko je neko dete alergično na nešto. Od hrane do mogućih ujeda pčela i osa, ali se to nikom nije desilo. Deca spavaju bezbedno, cele noći, mi treneri dežuramo. Uvek su pripravne terenske apoteke i vozila, srećom, nisu nam bili potrebni. Deca i mi obaveštavamo roditelje preko društvenih mreža o svemu što smo radili tog dana - vele treneri.