U Dubrovniku oživela Juga

OD STALNOG DOPISNIKA: ZAGREB

CRVENI "jugo 45" i legendarni kiosk K67 dočekuju ovo leto reke inostranih turista koji žele da vide posebnu dubrovačku atrakciju, Muzej crvene istorije. Iako gradske vlasti u Dubrovniku ne žele ni da čuju za ovaj neobičan muzej, koji posetioce dočekuje uz crvenu zvezdu, postao je za samo nekoliko meseci pravi hit o kojem se priča na društvenim mrežama.

Sve je počelo idejom koju su imali mladi Dubrovčani, među kojima su i Nino Glavinić, Kristina Mirošević i Krešo Glavinić, da u prostoru Fabrike ugljenografitnih proizvoda ispričaju priču o jugoslovenskom socijalizmu. Rastrčali su se po sajmovima širom bivše države i kupovali razne predmete koji su bili tipični za jugoslovensko društvo i uredili stan iz vremena šezdesetih, uz nameštaj koji su koristili građani od Triglava do Đevđelije.

Svega ima u muzeju, od čuvene "bagatove" mašine za šivanje, do "Politikinog zabavnika", prvih televizora sa katodnim cevima i lopte sa kojom je igrao Dražen Petrović. Tu su i sabrana dela Ive Andrića, kuvarica Steve Karapandže, električni nož za hleb, pegla i fen za kosu, pisaća mašina i mapa sveta. Najčešće su predmete kupovali za nekoliko evra, na buvljacima, a kada su objavili da će otvoriti muzej, veliki broj eksponata dobili su i od građana.

Najveći je problem bio doći do kioska kojeg se dobro sećaju svi oni koji su živeli u bivšoj državi. Taj kiosk u muzeju služi za kupovinu karata, a često se pred njim stvaraju redovi stranih turista koji obilazeći dubrovačke zidine obavezno svrate da vide "kako je to bilo u komunizmu u Jugoslaviji", kako muzej najavljuju inostrani portali i novine.

Iako muzej govori o istoriji, veoma je moderno uređen i posetioci mogu preko mobilnih uređaja više da saznaju o gotovo 500 eksponata. Tako se mogu saznati i detalji o istoriji Jugoslavije, Marksu i Engelsu, revoluciji i borbi protiv fašizma. Nema u tim informacijama nimalo ideologije, ali se mogu čuti podaci koliko je bilo u Jugoslaviji nepismenih, a koliko onih koji su završili fakultete, koliko je ljudi živelo na selu i detalj da je na 11.000 stanovnika u Dalmaciji bio jedan lekar.

Čim je muzej otvoren, bez podrške gradskih vlasti koje su u rukama HDZ, usledile su mnogobrojne recenzije u novinama širom sveta i preporuke da ga turisti obiđu. Tako je muzej dobio i preporuku "Lonli planet", poznatog turističkog portala, koji je napisao da je to nezaobilazno mesto u Dubrovniku. Za razliku od većine svetskih muzeja gde je to strogo zabranjeno, u dubrovačkom mnogi eksponati mogu da se diraju, a kada se prstom dotakne orman, sledi interaktivni prikaz šta se sve događalo u spavaćoj sobi jedne porodice iz vremena socijalizma.

Pročitajte još: Jugoslovenska ideja starija od države

Slični muzeji postoje i u drugim zemljama koje su živele u socijalizmu, poput onog o DDR, a kako se Hrvatska odrekla svoje istorije iz vremena socijalizma, domaćim posetiocima, pogotovo onim mladima, dubrovački je muzej i mesto gde mogu nešto da nauče i o vremenu mladosti svojih roditelja i baka i deka. Najčešća reakcija - "Pa i mi to imamo kod kuće" - sledi kada mladi posetioci vide neki predmet, uobičajen u stanovima iz vremena šezdesetih i sedamdesetih godina. Neki muzej već sada nazivaju "Parkom iz doba socijalizma", koji se smestio u Gružu, radničkom delu grada.

- Nema u našem muzeju nostalgije - poručuju osnivači muzeja koji su izložili i originalnu iskaznicu Udbe, a za "jugo 45 koral" kažu da je to bio model koji se najmanje kvario. Među eksponatima veliko zanimanje vlada i za zbirku knjiga, a mladi posetioci najčešće zastanu pred klasičnom pisaćom mašinom i pitaju se šta je to, jer nešto slično nikada nisu videli. U muzeju su i neki predmeti za koje niko nije siguran čemu su služili, kao jedan čudni masažer koji je autorima izložbe prodala jedna osoba na sajmu.

POSEBNO mesto zauzima televizor koji je morao da se gasi svakih pola sata kako bi se "ohladio", a baš iz ovakve "TV kutije", koja je bila deo života prosečnih jugoslovenskih porodica, Miroslav Lilić objavio je vest da je umro drug Tito. Izložene su i stare long plej ploče, a u obaveznom regalu u dnevnoj sobi poslagane su enciklopedije. Jedan od eksponata je i časopis "Start", koji je objavljivao gole lepotice na duplerici, a obavezna je i štafeta koja se uručivala doživotnom predsedniku Josipu Brozu za rođendan.

BILO IM JE LEPO

MISLILI smo da su bili siromašni, ali su ti Jugosloveni zapravo lepo živeli, jedna je od reakcija Amerikanke Meri Braun, nakon posete dubrovačkom muzeju. Njujorčanin Majkl Fabris napisao je da "muzej govori o istoriji koja je bila možda bolja od stvarnosti". Nemica Gabi Hajret bila je oduševljena "jugom" jer je to bio automobil koji je želeo njen sin, ali nije mogao da ga kupi jer je prestala proizvodnja.