Samo šume spasavaju od klimatskih ćudi

POD šumama u našoj zemlji nalazi se samo četvrtina ukupne teritorije, a prema postojećim podacima najmanje je pošumljena Vojvodina, samo sedam odsto. Istovremeno, u Srbiji je 2017. godine posečeno oko 3,2 miliona metara kubnih, a pošumljeno blizu 3.300 hektara. Zbog toga je glavni cilj Ministarstva zaštite životne sredine u ovoj godini povećanje pošumljenosti teritorije Republike Srbije, i za te namene izdvojili su oko 41 milion dinara.

Stručnjaci objašnjavaju i da samo jedno drvo godišnje proizvede oko 145 kilograma kiseonika, što je dovoljno za dve odrasle osobe. Osim što prečišćavaju zagađenu atmosferu, šume igraju značajnu ulogu u sprečavanju isušivanja i erozije zemljišta, izloženog preteranim sušama i bujičnim padavinama. Pošumljavanje, istovremeno, doprinosi očuvanju raznovrsnosti živog sveta, koje spada u neophodne uslove čovekovog opstanka.

- Moramo razlikovati pošumljavanje u šumi, kada se obavlja sadnja nakon seče, požara, ledoloma, ili kada se sprovodi veštačka obnova šuma i pošumljavanje goleti, napuštenih poljoprivrednih površina. U svakom slučaju, ukupan obim pošumljavanja je mali i treba ga povećati - objašnjava, za "Novosti", prof. dr Vladan Ivetić sa Šumarskog fakulteta. - Masovne akcije pošumljavanja su uvek dobrodošle, ali samo ako se obavljaju pod stručnim nadzorom.

O ovome naročito treba voditi računa u uslovima ubrzanih klimatskih promena i učestalih ekstremnih vremenskih prilika. Takođe, bez stručno obavljene pripreme staništa i adekvatne nege u prvim godinama nakon sadnje, procenat preživljavanja posađenih sadnica je izuzetno mali.

Pročitajte još: ISTRAŽIVAČI PREDLAŽU: Drvećem protiv globalnog zagrevanja

- Zabluda je da se šume mogu uspešno prepustiti prirodi, jer uticaj koji čovek ima na životnu sredinu obavezuje nas da šume gajimo i negujemo tako da budu održive i otporne na izazove zagađenja, elementarnih nepogoda, katastrofalnih događaja, pojavu novih i širenje postojećih bolesti - ističe profesor Ivetić. - U Srbiji se primenjuje princip održivog gazdovanja šumama. Ipak, napore na osnivanju novih treba povećati.

- Šuma je jedini ozbiljan odgovor na sve klimatske promene i zato stalno insistiramo da se svako posečeno drvo višestruko nadoknadi novim sadnicama - objašnjavaju nadležni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. - Plan je da se da što veći broj lokalnih samouprava uključi u projekat pošumljavanja, ne samo ove godine, nego i u narednom periodu.

Ministarstvo je predvidelo da se sadnja sprovodi na degradiranim površinama, za pošumljavanje gradskih šuma i drugih javnih površina, a sve u cilju zaštite životne sredine. Zbog toga je raspisan još jedan konkurs kojim će se obaviti raspodela preostalih 23 miliona dinara, a rok za podnošenje zahteva je do 19. jula. Sredstva se dodeljuju za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na posedima u javnoj svojini na teritoriji jedinica lokalne samouprave, kao i gradskih opština.

NIŠTA BEZ POKRETA GORANA

POKRET gorana Srbije najstarija je ekološka organizacija u našoj zemlji i na Balkanu. Do sada su pošumili više od 280.000 hektara goleti, preko 94.000 hektara visokorodnih livada i pašnjaka, podigli vanšumskih zasada na 31.000 hektara. U goranskim rasadnicima godišnje se proizvede oko tri miliona sadnica četinara, lišćara i ukrasnog šiblja.

- Prve naše akcije zbile su se u oktobru 1960. godine kada im je prethodilo proučavanje stanja na terenu i monitoring - pričaju iz ovog udruženja. - U akcijama gorana svake godine učestvuje oko 30.000 građana, a kroz razne vidove saradnje gorani su prisutni u svim školama i gradovima Srbije.