U japanskoj školi kao u vojsci

PUT Zemlje izlazećeg sunca Minja Zeljković (19) iz Beograda uputila se pre tri godine sa oskudnim znanjem japanskog jezika. Vratila se u martu, sa diplomom Pilotske akademije, prestižne srednje škole u gradu Jamanaši u Japanu, koji je oko sat i po udaljen od Tokija. Imala je samo tri meseca za učenje kandži znakova i počela da sluša predavanja, odgovara, radi testove iz svih predmeta na japanskom jeziku.

Nasmejana, spontana i puna utisaka iz dalekog Japana, Minja je posetila našu redakciju i ispričala nam svoje iskustvo tokom školovanja. Kao učenica druge godine Osme beogradske gimnazije, u kojoj se fakultativno uči japanski jezik, prijavila se za muzičku stipendiju, pošto svira flautu. Posle nekoliko krugova selekcije, izbor je pao na nju i još jednu devojčicu iz Srbije. Inače, naša zemlja je jedina iz Evrope čiji srednjoškolci imaju priliku da se školuju u ovoj prestižnoj obrazovnoj ustanovi.

PROČITAJTE JOŠ: PISMO NEMAČKOG PROFESORA MINISTRU: Srbija krvari, dok Nemačka profitira!

- Iako se škola zove Pilotska akademija, postoje i opšti smer i smerovi sa prirodnim i društvenim naukama, što odgovara našem gimnazijskom obrazovanju - kaže Minja. - Ja sam izabrala prirodni. Ono što mi je prvo palo u oči je veoma stroga disciplina, koja vlada u školi. Smešteni smo u kampusu, koji se zaključava u osam uveče, a svetla u sobama se gase u 23 sata. Dečaci i devojčice su odvojeni i strogo je zabranjen bilo kakav kontakt, izuzev kada smo na nastavi. Devojčice se kupaju zajedno.

Kao i u svakoj privatnoj školi, đaci imaju uniforme, koje su, kako nam objašnjava Minja, podeljene u šest nivoa. Prvi je svečana, koja se oblači kada su marširanje, defilei, matura. Grljenje i ljubljenje je zabranjeno, a pozdravljanje je samo naklonom. Kako kaže, to joj je bilo veoma teško da prihvati.

- Buđenje je razglasom u 7 sati ujutru, sledi doručak, a od 8.35 do 8.50 je čitanje knjiga - priča naša sagovornica. - Zatim se podiže zastava, kojoj se poklanjamo. Čas počinje naklonom nastavniku i traje 50 minuta. Nastava je do 16 sati, uz pauzu za ručak od sat vremena, a onda od pola pet do večere u pola sedam smo na aktivnostima u raznim klubovima. Slobodno vreme nam je samo od osam do 11 uveče, ali ne možemo da napustimo kampus. Izlazak je moguć do obližnjeg tržnog centra i Tokija, uz prethodno odobrenje nastavnika. Ako se ne vratite na vreme, sledi ukor.

Svakog ponedeljka u holu škole učenici slušaju motivacione govore koji traju dva časa, a drže ih direktor ili vlasnik škole, u kojima govore kako se postaje lider, o važnosti pozitivnog stava i kako se ostvaruje ono što zamislimo.

- Za svaki prekršaj, recimo korišćenje telefona, kažnjava se usmenim ukorom, a posle dva sledi novčana kazna od 200 evra - navodi Mina. - U školi nema tetkica već učenici sami čiste, a u zbornici profesori održavaju higijenu. Učenici koji imaju više ukora, tokom raspusta imaju društveno koristan rad. Školska godina traje od aprila do marta, uz dva duža raspusta. U ocenu se računaju sve aktivnosti, a onaj ko dobije takozvani "crveni poen", što je kod nas kao jedinica, vraća se u zemlju ako je stranac, a Japanci ponavljaju.

PROČITAJTE JOŠ: Bombe NATO srušile dom, grad oteo novu kuću

Tokom tri godine boravka u Japanu, Minja je samo dva puta bila u Srbiji, pošto su avionske karte skupe. Raspuste je provodila kod svojih drugarica, jedna od njih je Indijka koja živi u Tokiju, a druga je iz Južne Koreje. Iako je bilo trenutaka kada je poželela da se vrati u Srbiju, kaže da nije bilo mnogo nostalgije, jer je sve ispunjeno obavezama. Minja sada želi da upiše međunarodne odnose, a volela bi da to bude na nekom od fakulteta u Japanu.

ZNAJU ZA NOLETA, VOĆE - NA KOMAD

VEĆINA njenih drugara nije čula za Srbiju, ali jeste za Novaka Đokovića. Tokom školovanja, Minja je naučila da svira tajko bubnjeve, a prisustvovala je i mečevima sumo rvanja.

- Vlasnik škole nas je vodio, pošto su karte izuzetno skupe i koštaju nekoliko hiljada evra - kaže Minja. - Meč traje pet sati, a sala je kao amfiteatar sa ringom, a stolice mogu da se razvuku u ležaj.

Minja ističe da je život veoma skup. Voće se prodaje na komad, pa jedna pomorandža košta 100 dinara, a 100 grama grožđa je čak 2.000 dinara.