Ne mame nas samo zavere ili starlete

DA li su seks, skandali, starlete i crna hronika ono što najviše privlači naše čitaoce i gledaoce? Da li je takav sadržaj nepogrešiva formula za opstanak u medijskoj košnici? Dejan Radosavljević, direktor medijskih istraživanja "Ipsos Stratedžik marketinga", smatra da nije. Naprotiv. Mnogi ljudi nisu zainteresovani da se svakog dana bave rijalitijima, smrću pevačice i zato bi trebalo da im se da razlog da ponovo "dođu".

- Moramo biti vrlo obazrivi kada govorimo o dominaciji određenih sadržaja u štampanim medijima i na internetu - kaže Radosavljević. - Zavera, seks, smrt i prevara jesu interesantne teme, ali to nije jedino, i to nije sve. Internet je postao kao komšinica koja neprestano viri kroz ključaonicu i od koje možete sve da saznate.

Peti dan kad dođe da vam ispriča šta se tog dana dogodilo, reći ćete da vas to ne zanima. Zanosimo se numeričkim podacima, a zaboravljamo da je svaki čovek složeno biće koje ima mnogo interesovanja. Ako nas bombarduju jednim te istim temama, ubrzo shvatamo da nemamo šta tu da tražimo. I zato su mediji u krizi.

Istraživanja "Ipsosa" pokazuju da smo olako razumeli internet kao nešto jedinstveno. Posetioci sajtova ne žele samo da se informišu o aktuelnim događajima. Internet je kao vašar na kome mogu da pronađu recepte, gledaju filmove, klipove, da uče... Najveći broj ljudi koristi osnovne funkcije - "Skajp", "Vajber", šalje mejlove, ili je na nekoj društvenoj mreži.

- Javnost se najviše informiše u tradicionalnim medijima, a mi smo ih zapostavili tako što smo ih pustili da slede internet - objašnjava Radosavljević. - Sve je postalo brzo i "tanko", što je uticalo na to da se izgubi auditorijum. Čini mi se da bi trebalo povući ručnu i vratiti se ozbiljnom pisanju.

Televizija je na Balkanu medij sa najvećim uticajem, jer prosečan gledalac provodi pet i po sati ispred TV ekrana.

Pročitajte još: Vesna Dedić: Gledaoci su večita inspiracija

- Neki mediji su postali nerelevantni - kaže Radosavljević.

- Radeći dubinske analize došli smo do toga da čitaoci sve više traže ozbiljne novinarske tekstove. Ne mislim da postoji medij koji je apsolutno nepristrasan. Mislim da je to potpuno legitimno, jer se na taj način razlikuješ u odnosu na neke druge. Internet je napravio medveđu uslugu svim medijima. Tamo je sve brzo i površno. Suština drugih medija je da budu analitični, da sagledavaju stvari iz više uglova i tu se otvara prostor za tradicionalne medije.

Radosavljević priznaje da sa zadovoljstvom čita "Večernje novosti":

- "Novosti" su opstale kao ozbiljne novine i, za razliku od drugih, stoje stabilno na svom mestu i malo-pomalo dobijaju nove čitaoce. To je dokaz da novine moraju da budu ozbiljne, temeljne, sveobuhvatne i korisne. Ljudi žele da saznaju više o nekoj važnoj temi, a to će teško pronaći na portalima.

Pročitajte još: PRVO PITAJ PA ZAKAČI: Ovakav internet ide u prošlost

I analize "Ipsosa" pokazuju da čitaoci traže analitične i ozbiljne tekstove, a ne velike naslove i kratke informacije.

Dejan Radosavljević, direktor u "Ipsos Stratedžik marketingu" / Foto K. Mihajlović

- Stičem utisak da je internet napravio medveđu uslugu novinarstvu. Obiđete tri-četiri sajta, iste teme, iste fotografije, gotovo da su isti tekstovi. Obično nemamo priču, već samo konstataciju - poginuo, snimio... Gubi se osobenost - kaže Radosavljević. - U dnevnim novinama je malo drugačije, ali opet je sve manje-više isto. Kad je sve isto, onda čitaocima postaje svejedno šta kupuju. Zato mediji koji žele da opstanu, moraju da neguju specifičnost i svoje teme.

Radosavljević ukazuje na to da je početak sunovrata počeo kad su čitaoci prestali da se tretiraju kao kapital i počeli da budu "roba" koja "klikće" na internetu i dovodi oglašavača.

- Nedavno je moj kolega video naslov da će biti drastično povećanje plata i kad je ušao da pročita celu vest shvatio je da će zarada biti veća u Hrvatskoj. Čitaoci ne vole kad ih varaju.

Postoji veliki komunikacijski jaz između onih koji su se rodili pre i onih koji su se rodili u eri interneta.

- Ne razumemo se - smatra Radosavljević. - Mediji bi trebalo da nauče mlade šta je to medijska pismenost, da im pomognu da razumeju šta je ozbiljan tekst, da prepoznaju lažno od istinitog, pa čak i da stvore politički stav. Toga nema na internetu, a mladi ne idu dalje. Usvajaju poluinformacije. Mlada generacija bez tradicionalnih medija ostaje bazično, a možda i medijski nepismena. Teško mogu da se vrate nazad.