Istorijska čitanka na novčanicama

NOVAC je najrasprostranjenije propagandno sredstvo jedne države, iako niko ne obraća pažnju na motive koji su prikazani na njemu. U životu je čista matematika, a u stvari je pokazatelj ekonomske stabilnosti i snage. Pojedine novčanice, i u našoj istoriji, posebno u periodu između dva svetska rata, predstavljaju prava umetnička dela. Motivisan predavanjem Milete Prodanovića "Kako čitati novac", Leskovčanin Nebojša Dimitrijević, koji u leskovačkom Narodnom muzeju brine o numizmatičkoj zbirci, priredio je izložbu papirnog novca.

- Ako bismo papirni novac sa izložbe poređali jedan do drugog, dobili bismo istorijsku čitanku ekonomskih, političkih i estetskih prilika na ovom prostoru od 1886. godine do danas. Nismo hteli da se bavimo suvoparnim podacima o dimenzijama tog novca, već smo ga "čitali" i došli do zaključka da je svaka novčanica priča o Srbiji i našim nekadašnjim državama - kaže Nebojša Dimitrijević, arheolog.

PRVI srpski novac od papira štampan je u vreme srpsko-turskog rata, kao probna serija koja nikada nije puštena u opticaj.

Kraljevina Srbija 1884. dobija Narodnu banku i odmah pušta u opticaj prvu našu papirnu novčanicu od 100 dinara, štampanu u Belgiji. Tamo smo dobili kliše od 100 franaka i na osnovu njega napravili naših 100 dinara. Međutim, zbog velike vrednosti, ovom novčanicom se teško manipulisalo, pa su se već sledeće godine pojavile novčanice od 50 i 20 dinara, a leskovački muzej raspolaže novčanicom koja je prva, na pravi način, prihvaćena od građana - 10 dinara iz 1887. godine.

- Kako je Srbija bila mlada država, koja je dugo čekala na obnovu teško stečene državnosti, na novčanicama je motiv mlade žene koja simbolizuje upravo Srbiju. Ona u ruci drži mač, štit, ima krunu, sve simbole vlasti. Tu je spremnost da se pravda deli mačem, ali i da se država štiti - objašnjava Dimitrijević - Tu su simboli trgovine, zanatstva i poljoprivrede. Na naličju su seljaci, ratari, stočari. Oni govore o privrednom karakteru zemlje... Naši nacionalni simboli dolaze do izražaja i novčanica opisuje aktuelnu državu, ali i povezanost sa Nemanjićima i srednjim vekom.

U VREME Prvog svetskog rata Bugari, Nemci i Austrijanci su u okupirana područja doneli svoj novac. U opticaju ga je bilo i u vreme oslobođenja i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Trebalo je na našem novcu promeniti ime države, a ni postojeći nije bio dovoljan jer se broj stanovnika znatno povećao. Zbog toga je, u prvo vreme, prihvaćen i strani novac, ali je nostrifikovan tako što je na njemu stavljana markica, slična današnjoj akciznoj, i pečat.

Sveti Sava prvi i jedini put se našao na našem novcu 1943. godine

- Ideja nove države bila je jedinstvo tri konstitutivna naroda i to se vidi na prvom novcu izdatom sa njenim imenom. Na novčanici od pola dinara natpisi su na tri jezika. Tu je srpski štit, hrvatska šahovnica i grb ilirskog pokreta kao simbol slovenačkog naroda. Iz tog perioda, kada je naš novac štampan u Francuskoj, najinteresantnija je novčanica od 10 dinara iz 1920. - čuvena "amerikanka", jedina naša novčanica štampana van Evrope, u Njujorku, i samo na njoj dominiraju antički simboli - dodaje autor izložbe.

Pročitajte još: Naše novčanice krase beloglavi sup i medved

Višenacionalnom simbolikom na novcu kralj Aleksandar je pokušao da razvije pojavu koju smo kasnije zvali "bratstvo i jedinstvo", ali je u tome imao malo uspeha. Posle blokade političkog života, kralj zavodi diktaturu i menja naziv države, a 1929. godine se osniva Zavod za izradu novčanica u Topčideru. Naš sagovornik nam ukazuje da su sa tadašnjeg novca nestali nacionalni, a na njih dolaze simboli državnog jedinstva: kralj Aleksandar, kraljica Marija i kralj Petar.

- Te novčanice radili su akademski umetnici Paja Jovanović i Vasa Pomorišac i svaka je bila umetničko delo za sebe. Naročito se izdvajaju novčanica od 1.000 dinara iz 1931. sa likom kraljice Marije, kao i novčanica od 1.000 dinara iz 1935. za koju kažu da je jedna od deset najlepših na svetu - kaže Dimitrijević.

TOKOM Drugog svetskog rata sa novčanica nestaju Karađorđevići. U vreme vlade Milana Nedića dinar je dobio prefiks srpski, a sve novčanice se mogu podeliti u dve grupe. Jednu čine likovi iz naše verske i kulturne istorije, a drugu predstave seljaka i srpskih domaćina.

- Oni su vredni i rade na polju. To je imalo za cilj da odvrati ljude od priključenja pokretu otpora i da ne idu u šumu. Na tom novcu nije bilo mesta za naše pretke koji su podizali bune i ustanke, ali je pružena prilika da se očuva naš nacionalni identitet kroz likove poput Vuka Karadžića. To je i vreme kada se Sveti Sava prvi i jedini put našao na našem novcu. Na novčanici od 100 dinara iz 1943. godine - priča Nebojša.

KOMUNISTI su štampali novac buduće države i pre oslobođenja. Prva serija tog novca štampana je 1944. godine u Moskvi. Na njima je bio samo jedan lik - Milivoje Rodić, prvoborac i nosilac Partizanske spomenice, a sledeća serija novčanica puštena je u opticaj dve godine kasnije.

- Na njima dominiraju manuelni rad i predstave mišićavih radnika. Zemlja se na mišiće gradila i obnavljala. Slavio se proletarijat, koga s vremenom zamenjuju slike kombajna i raznih mašina, a na novčanici od 1.000 dinara iz 1955. je železara u Zenici. Zabluda je da je na njoj lik Alije Sirotanovića, rekordera u iskopu rude. Radi se, zapravo, o radniku ove železare Arifu Heraliću, čiji lik će se pojaviti na još tri novčanice tog vremena - ističe autor zanimljive izložbe.

Grb Jugoslavije će, sa promenom ustava, 1963. dobiti još jednu baklju, a država novo ime. Serija novih novčanica zadržava iste likove i motive. Zajedničko im je što se na naličju nalazi kolo ljudi koji se drže za ruke, što je simbolisalo neraskidivost veza naroda i narodnosti. Iz tog vremena ljudi se najviše sećaju novčanice od 1.000 dinara, puštene u opticaj 1974. godine. Nju je osmislio Andrija Milenković iskoristivši lik svoje supruge Ružice.

Pročitajte još: Glavne zvezde jugoslovenski dinari!

- To je, zapravo, poslednja novčanica koja je u tadašnjoj državi imala stvarnu vrednost. Već osamdesetih godina polako počinju ekonomski problemi. U to vreme se na novcu pojavljuje Alija Sirotanović, a kao poslednji pokušaj obnove nekadašnjeg zajedništva - spomenici sećanja na zajedničku borbu i žrtve koje su podnete u ratu, ali se sve završilo bezuspešno - zaključuje Dimitrijević.

DA BI se izbegle nacionalističke težnje, na novcu su "crtani" apstraktni likovi - nepoznata devojka, čovek, dečak, devojčica. Sada je uočljivo da je takav novac slao poruku velike nestabilnosti i neuređenosti i da je najavio raspad države. On je u umetničkom smislu, u poređenju sa novcem iz Kraljevine Srbije, bio samo bezvredan papir, a sa hiperinflacijom to je zaista i postao.

Na novcu koji je korišćen devedesetih godina prošlog veka često su dodavane nule. Bilo je i denominacija, jer u postojećim idejnim rešenjima za dodatne nule nije bilo mesta. U vreme hiperinflacije 1993. izdata je čak 21 novčanica! Neke od njih su trajale tek nekoliko meseci, a novčanica od 500 miliona - samo mesec dana.

Naša najveća novčanica, od 500 milijardi, izdata je 23. decembra te godine. Prvog dana vredela je sedam, a već narednog dve tadašnje nemačke marke. Od četiri do 11 nula na istoj novčanici stigli smo za samo godinu dana. Tada se u priču umešao Dragoslav Avramović - čuveni deda Avram. Dinar se vezuje za marku, u odnosu jedan prema jedan. U opticaj ulazi cela serija do 100 novih dinara. Zanimljivo je da su ove novčanice izdate neustavno, jer je na njima, osim zvaničnog naziva naše valute, stajao i prefiks "novi", a da skupština o tome nikada nije odlučivala.

OTAC ZA OKUPATORE, SIN ZA OSLOBODIOCE

PRVU seriju "komunističkih" novčanica radio je Đorđe Andrejević Kun. Lik Milivoja Rodića upoznao je u nekoj od bolnica i iskoristio ga kao simbol borbe za slobodu na seriji od osam novčanica. Zanimljivo je da je idejna rešenja za novac koji je korišćen u okupiranoj Srbiji dao Đorđev otac - Veljko Andrejević Kun.