NA MESTU SNIMANJA „KORENA“: Čatmare vraćaju u život

U Gornjem Račniku, nadomak Jagodine, do pre trideset godina bilo je oko 300 meštana, a sada ih je ostalo jedva pedesetak. Iz sela je otišao ko god je mogao, a ostali kažu da se snalaze kako ko zna. Put je loš, autobus ne saobraća kada je loše vreme, a domaćinstva jedva sastavljaju kraj s krajem. Jedino što imaju čist vazduh i mir, jer se selo naslanja na Crni vrh.

PROČITAJTE JOŠ: Naučnici dokazali: Tutankamonov nakit je „vanzemaljskog“ porekla

Ipak, da ne bude sve u sivim bojama, "postarala" se kuća Dragana Gligorijevića, u kojoj je snimljen deo serije "Koreni", a korišćene su i druge kuće, jer većinu njih čine čatmare moravskog stila iz prošlog veka. Od tog malog, autentičnog mesta, scenograf produkcije Mile Jeremić je sagradio mitsko Prerovo i pretvorio ga u filmski grad. Da bi sačuvalo autentičnost, Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca nedavno je uputio predlog nadležnom ministarstvu da Gornji Račnik dobije status etno-sela.

PROČITAJTE JOŠ: STRADANjE PORODICE IZ ŠIDA: Draganovog pradedu streljali sa Savom Šumanovićem

Meštani kažu da je selo živnulo posle serije i da često dolaze ljudi da vide njihove stare kuće, a status etno-sela dodatno bi udahnuo život u ovaj kraj. Najočuvanija je kuća Dragana Gligorijevića, pravljena pre 135 godina.

- Čatmara je napravljena od blata i slame. Prozori i vrata su drveni, doksat je autentičan, a služio je da se po dolasku iz njive na njemu sedi i večera. U kući postoji velika slavska soba, sa autentičnim oslikanim krevetima, klupama, velikim stolom i kubetom, dnevni boravak s ognjištem, sovrom, tronošcima i dolapom, koji je preteča viseće kuhinje, tu su spavaća soba i ulaz u podrum. Kuća je oslikana 1891. godine bojama koje su i dan-danas postojane - kaže Draganov sin Mladen.

Biljana Dačić došla da pogleda kuću / Foto Z. G.

Persa Tomić (91), najstarija meštanka Gornjeg Račnika, kuću je prošlog veka sagradila sa mužem Dušanom od nepečene cigle.

- Nekad je ovde bilo puno naroda. Svaka kuća imala je petoro-šestoro dece. Bavili smo se poljoprivredom. Oralo se i drljačilo s kravama, ručno smo kosili, sakupljali seno, mnogo smo pešačili. Radili smo na pozajmicu, ti kod mene, ja kod tebe. Čuvali smo stoku na Crnom vrhu. Svaka kuća je imala po dvadesetak ovaca i po nekoliko krava. Od toga se živelo. Kravu odavno nisam videla. Jedino na televizoru. Svi su bili veseli i svako je sa svakim mogao - seća se baka Persa.

I Slobodan Rašić, koji živi sa suprugom Vesnom i sinom Dušanom, i čeka papire da ode u Irsku, kaže da je iz godine u godinu u selu sve manje ljudi.

- Mnogo ih je umrlo, a mnogo se i odselilo. Naši su se mnogo mučili, nije bilo ni struje, ni puta. Ni sad nije mnogo bolje, pa omladina neće da se vrati - ocenjuje Rašić.

Gligorijevićev sin Mladen pred kućom starom 135 godina

ČATMARA

Kuću koju je nasledio Dragan pravila su četiri brata: Aca, Aksentije, Đorđe i Antonije Kostić. Pošto je, nakon njihove ženidbe, postala pretesna za svu čeljad, braća su kraj nje napravila još tri kuće. Kome će pripasti jedinstvena čatmara, braća su odlučila izvlačenjem drvaca. Kuća je pripala Aci, koji je bio prvi školovani meštanin sela, te je za vreme Prvog svetskog rata bio komandant uprave u selu Bagrdanu.

TURISTI

Ispred Draganove kuće zatekli smo Biljanu Dačić, koja je sa suprugom Zoranom i prijateljem Nebojšom Antićem došla da se uveri u njenu autentičnost.

- Za kuću sam saznala iz novina, a kasnije sam je videla u seriji. U svakom slučaju, trebalo bi da se uradi put, da se obezbedi turistički vodič. Mislim da bi selo prosperiralo zbog turista. Rodom sam iz Prijepolja, gde ima puno etno-sela, koja odlično funkcionišu - rekla je Biljana.