PRIČE IZ VOJVODINE: Od oblutaka - Vojvodina

UNUTRAŠNjE zidove velelepne banske palate koju je velikan srpske arhitekture Dragiša Brašovan projektovao u obliku broda, te je Novosađani zovu i Banovinom i "belom krstaricom", krasi 530 umetničkih slika. Među njima samo je jedan mozaik. Autor Boško Petrović dao je tom svom impozantnom delu ime "Vojvodina" i ono od 1958. godine dominira skupštinskom salom vojvođanskog parlamenta.

I mada je reč o jednom od najvećih mozaika ikada izgrađenih u Srbiji, malo je detalja i svedočanstava o nastanku "Vojvodine" znamenitog novosadskog umetnika i profesora Akademije umetnosti Boška Petrovića (Novi Sad, 1922-1982), iza koga je ostao i veliki opus slika i tapiserija.

U muzealnom kartonu Banovine navedeno je samo da je za južni zid Velike svečane sale eminentni likovni umetnik Boško Petrović izgradio 1958. godine mozaik "Vojvodina" monumentalnih dimenzija, širine 10, a visine 6,8 metara.

- To su, nažalost, gotovo jedini podaci koje mogu da predočim posetiocima tokom razgledanja banovinske palate - kaže Zoran Jaković, istoričar, zaposlen u službi APV.

Njegov prethodnik Lazar Lale Simonović, istoričar umetnosti, koji je jedno vreme takođe radio u pokrajinskoj administraciji, bio je student profesora Petrovića na Akademiji umetnosti. Simonović upotpunjuje "mozaik" naše priče o Petrovićevom mozaiku podatkom da je te, 1958. godine, rađena adaptacija skupštinske sale kojom je rukovodio arhitekta Mirko Krstonošić. U to vreme sklapan je mozaik.

Boško Petrović sklapa mozaik Foto Monografija "Vojvodina"

(D. Stančić - M. Lazović)

Pročitajte još - Banovina - najlepša građevina 20. veka

- Profesor Petrović imao je naglašen kurs prema monumentalnoj i dekorativnoj umetnosti. Nije se bavio freskoslikarstvom, nego mozaikom i tapiserijom. Osnovao je "Atelje 61" na Petrovaradinskoj tvrđavi, a ako se ne varam, bio je u to vreme i poslanik u pokrajinskom parlamentu - predočava, za "Priče", Simonović.

Zgrada Banovine Foto Aktron Vikimedia Commons

Naš sagovornik procenjuje da je tokom višemesečnog sklapanja mozaika, "na licu mesta" u Svečanoj sali, Petrović imao brojne pomagače, mahom svoje studente, a verovatno i neke kolege profesore. Jer, reč je o grandioznom delu koje u središtu ima apologetike socijalističkog režima i zahtevalo je dugotrajne "suptilne građevinske radove sa skelama".

I laiku je jasno da je puno ljudi moralo da bude angažovano na sklapanju ogromnog mozaika. Napravljena je specijalna konstrukcija koja svih ovih decenija drži mozaik na zidu skupštinske sale.

U simbolici, objašnjava Simonović, prepoznaju se apologetici socijalističkog realizma. Teatralne poze likova zastupljenih na mozaiku pomalo asociraju na "postmortem" portrete, tipične za antički Rim a kasnije i za renesansu.

Simonović, ipak veruje da je ta paralela slučajna kada je u pitanju Petrovićevo umetničko delo.

- U tom mozaiku ima jedan dražesni zeleni venac. Liči kao da je ispleten od zelene imele, a zapravo je od lovora. Lovorovi venci u antičkom Rimu bili su znak apoteoze, uzdizanja imperatora ili dinasta.

Mislim da je Boško Petrović imao na umu neku apoteozu Vojvodine - zaključuje Simonović.

Boško Petrović Foto "Atelje 61"

Da je mozaik najpre sklapan na podu skupštinske sale, uveravaju nas zasad jedine dve dostupne fotografije koje su u svojoj knjizi "Banovina", u izdanju IK "Prometej, objavili autori Donka Stančić, istoričarka umetnosti, i Miško Lazović, novinar.

Stančićeva je pre nekoliko godina od Petrovićeve supruge,vajarke Ivanke Acin, saznala da je materijal za izradu svog mozaika njen suprug doneo u desetak kutija sa Crnogorskog primorja.

Oblutke je ovaj ugledni umetnik i osnivač "Ateljea 61" sakupio na obali u Bečićima, a zatim, prilikom sklapanja mozaika usledio je složen, fizički mukotrpan posao, koji je podrazumevao da se specijalnim alatima obluci strpljivo istešu u sitne pločice, koje su oblikovane u mozaik pastelnih tonova sa preovladavajućim valerima tople zelene i svetlomrke boje.

Pročitajte još - Glanc na večne kuće vršačkih velikana

Kompoziciju je gradio frontalno monumentalnim i veoma izduženim figurama. Sedam likova, tri muške i četiri ženske figure sa tri deteta, obučene su u stilizovane narodne nošnje i postavljene na neutralnoj svetloj pozadini.

- Njihovim rasporedom i grupisanjem postigao je diskretnu dinamiku scene, a izjednačavanjem donje horizontale napravio "perspektivnu grešku", jer su sve figure postavljene u dva plana. Devojka, između dva deteta, nešto pomerena iz središta, koja na glavi i podignutim raširenim rukama pridržava olistalu granu prepunu plodova, jedina je u pokretu, dok su ostale figure statične, gotovo zaleđene - umetnička je ocena Donke Stančić.

Donka Stančić Foto Internet-stranica "Moj Novi Sad /Aleksandar Jovanović

Sagovornica "Priča" dodaje da upravo izdvajanje figure devojke i atributi plodova koje nosi, simbolično potenciraju plodnost Vojvodine. A, da je Petrović više godina promišljao ovu kompoziciju, svedoči i skica objavljena u novogodišnjem broju "Dnevnika" iz 1955. godine, na kojoj su likovi mozaika grupisani po drugačijem rasporedu.

- Uvreženo je mišljenje većine onih koji su se, istina, ovlaš doticali tumačenja ovog monumentalnog ostvarenja, da je umetnik želeo da predstavi složan zajednički život Vojvođana. Moguće je, možda, i da šest alegorijskih figura predstavljaju metaforu jugoslovenskih republika, a da devojka predstavlja Vojvodinu "lično" - zaključuje na kraju Stančićeva.

Bez sumnje, naredne generacije istoričara umetnosti imaće ponešto svoje da dodaju mozaiku tumačenja Boška Petrovića.

Mozaik "Vojvodina" Foto Branko Lučić

LEPOTICA 20. VEKA

ISTORIJA zgrade banske palate počela je 3. oktobra 1929. godine, kada je Novi Sad, objavom kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića postao sedište Dunavske banovine, jedne od devet koje su tada formirane. Palata predstavlja jednu od najlepših građevina arhitekture 20. veka u našoj zemlji. U periodu od 1936. do 1939. godine po Brašovanovom projektu izgrađene su dve odvojene zgrade, jedna naspram druge. U jednoj je 569, a u drugoj 147 prostorija. Neke od njih su tokom gradnje veoma raskošno uređene, a deo te raskoši očuvan je do danas.

Boško Petrović i Mika Antić (desno) Foto Monografija "Vojvodina" (D. Stančić - M. Lazović)

RADOZNALCI MIKA I DRAŠKO

GRADNjA mozaika u palati - lepotici obloženoj belim bračkim mermerom (centralni hol i stepenište isklesani su od italijanskog kamena iz Karare), sve da se i želelo, nije se mogla prikriti od očiju Novosađana. Barem ne od onih, poznatijih.

Tako se dr Draško Ređep svojevremeno prisećao kako je kao mladić, zahvaljujući činjenici da je njegov otac bio poslanik u Skupštini Vojvodine, ponekad navraćao da vidi kako napreduju "Boškovi radovi." A, trenutak zagledanosti Mike Antića u mozaik, razastrt na podu skupštinske sale, zabeležen je i foto-aparatom.