PLANINA JE LEK ZA SVE BOLESTI: Nišlijka u 11. deceniji osvaja vrhove

SVAKI korak u prirodi produžava život. Kada ste na planini, osećate se preporođeno, misli se izbistre, one negativne nestaju, a cvrkut ptica i miris planinskog cveća bolji su sedativi od svakog leka. Kada to shvatite, uvek se vraćate planini. Upravo to je recept za dug život i dobro zdravlje, otkriva, za "Večernje novosti", Nišlijka Jelena Minardi na dan svog 100. rođendana.

Pročitajte još: PREOKRET SA SREĆNIM KRAJEM: Deda Aca iz Leskovca 100. rođendan nije proslavio sam

I dok kroz šalu govori kako možda neće uspeti da ugasi sve tri svećice, jer je navikla na dve, Jelena otkriva da ima samo jednu želju, a to je da na onaj svet ode lako i u snu.

- Samo da ne budem vezana za krevet, da ne opteretim sina koji mi je u životu jedini ostao. Kada dođe vreme za onaj svet, neka bude u snu - govori kroz osmeh Jelena.

Iako joj je život, kako kaže, mnogo toga donosio i odnosio, nikada nije posustajala u borbi, a u tome su joj najviše pomagali kilometri na planinskim vrhovima širom sveta koje je rado prelazila. Nema zemlje u kojoj nije bila. Osvojila je Monblan, Elbrus, Gran Paradizo, Gran Saso, domaće planine gotovo da poznaje u prste, a danas uz pomoć svog sina Slobodana, koji joj je od rodbine jedini ostao, ali i prijatelja planinara o kojima ima samo reči hvala, barem jednom mesečno prepešači tri-četiri kilometra.

- Dođete na vrh planine, a ona vas gleda, e to je raj.

Nažalost ne mogu više da pešačim kao nekad, ali me svaki boravak na planinskom vazduhu osveži. Planinarenjem se bavim više od pola veka. Ne sećam se ni imena svih planina koje sam obišla, a omiljena mi je Radan planina, nju obožavam. Poslednji put sam sa 96 godina tamo prepešačila sedam kilometara - priseća se Jelena.

Ona se polako sprema za još jedan planinski poduhvat koji je u njenu čast organizovalo Planinarsko društvo "Preslap".

Pročitajte još: Gvozdeni ljudi u stotoj

- Planinari su mi pripremili izlet, ali ne znam gde, to je iznenađenje. Imam divne planinare, divnog predsednika planinarskog društva Miroslava Dokmana, on me toliko obožava i voli, dođe svojim kolima po sina i mene i preveze nas do planine. Ja ne znam kako da mu se odužim. Planine mi pomažu da zaboravim na bolest koja polako uzima maha, na godine - kaže Jelena, koja u akcijama redovno dobija zahvalnice kao najstariji učesnik.

Jelena sa sinom slavi rođendan

Ovu najstariju planinarku na Balkanu mnoge generacije u Nišu pamte i kao vaspitačicu u Osnovnoj školi "Učitelj Tasa", a dugo godina vodila je i izviđački klub. Ljubav prema izviđaštvu i planinama prenosila je i na najmlađe. Danas je na planinarskim akcijama prati njen sin Slobodan koji pamti dane kada je kao dete sa malim rancem na leđima zajedno sa svojim roditeljima osvajao vrhove visoke više od 3.000 metara.

- Planine su nam porodična strast. Ja sam sa šest godina počeo da planinarim, praktično me je otac stavljao u ranac i tako me nosio do samog vrha planine. Kad smo bili na Triglavu na 2.800 metara nadmorske visine svi su se gore čudili kako sam ja stigao, kao najmlađi učesnik - pričao on, i otkriva da osvajanje planinskih vrhova nije uvek bezazleno.

Najopasnije je bilo kada se našla na Grosglokneru, na 3.800 metara nadmorske visine.

- U jednom momentu mi se otkačio karabinjer kojim sam bio prikačen na stenu i zamalo nisam pao u provaliju. Ali nisam odustajao od planinarenja nikad, evo čitavih 58 godina. Otac je umro u 65. godini, a ja sam ostao sa mamom dosledan planinama i ljubavi prema planinarenju kaže Slobodan, koji je, kako kaže danas, zajedno sa svojom majkom Jelenom maskota svakog planinarskog društva u Srbiji, a možda i čitavog saveza Balkana .

Gde god se pojavi svi se čude da mu majka u tim godinama i dalje pešači.

- Iako ide uz pomoć štapa i veoma sporo - priča ovaj planinar, koji se nakon smrti oca, ali i tragedije u kojoj je izgubio suprugu i dete, u potpunosti posvetio ovom sportu.

RATNA LjUBAV

JELENIN suprug Velimir Minardi, takođe je voleo planine. On je zapravo Italijan, Đino Minardi, poreklom iz Palerma, koji je za vreme Drugog svetskog rata pobegao od Nemaca, jer nije hteo da ratuje zbog pa je bio zarobljen. Međutim, on je uspeo da pobegne i tako se našao u Srbiji gde se priključio partizanima i tu je upoznao Jelenu koja je tada bila ratni komesar. Buknula je ratna ljubav, a ubrzo je usledio i brak. Svoj radni vek pokojni Velimir je proveo kao vojno lice, član vojnog orkestra pri Niškom garnizonu.