Zapisi iz Pariza: Francuskinje

ZAZ. Nekonvencionalna, razbarušena, pomalo tajanstvena, kapriciozna po meri, za nijansu preobična, drugačija, ekstravagantna. Antikomformista, pre svega. Neukrotiva. Idol je onoj rasprostranjenoj andergraund generaciji čiji izdanci, razbuđeni, od jutros, u platnenim patikama i cicanoj suknji, nenašminkani, na sve strane, širom zemlje, istrčavaju lepršavo, preskačući po nekoliko stepenika odjednom, s uvojcima mistrala za vratom, po svež baget. Imaju taman onoliko godina koliko treba, možda i manje. Za intimuse, Izabel Žefroa. U kosi, jutro.

UREDNA bakica. Bez obzira na uvežbane pokrete, i uprkos velikom broju godina, postojano provodi čitav sat pred dekorativnim ogledalom iz perioda rane secesije, od ebanovine optočene sedefom, sa smelim mesinganim krivuljama, dok fini talasi premaza preko olovnog stakla svakim minutom sve više brišu tragove vremena s njenog lica. Od porodičnog nakita odabrala je Lalikovu ogrlicu i broš s labudom od Veverovih raznobojnih staklića, a pre nego što će, u istom stilu, navući srebrni prsten s okom od žada, nokte je u dva sloja premazala jarkim rubinom. Samo tako, anonimna, izlazi na ulicu.

PROČITAJTE JOŠ: ZAPISI IZ PARIZA: Francuzi

JOVANKA Orleanka. Mlađahna heroina, vojskovođa i svetica iz seoske porodice s početka petnaestog veka, s vizijom koju su joj prosledili arhangel Mihail, sveta velikomučenica Marina antiohijska i sveta Ekatarina aleksandrijska, da ukloni opsadu Orelana i omogući krunisanje kralja Šarla Sedmog u Remsu, posle čega se preokrenuo tok Stogodišnjeg rata s Englezima, kasnije spaljena na lomači u devetnaestoj godini. Francuska je, valjda, jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja u svetu, kojoj je žena najvažniji nacionalni junak u istoriji, uz žensku figuru Marijane kao republikanski simbol.

DALIDA. Italijanskog porekla, Egipćanka, francuska pevačica. Jak strani naglasak u pevanju i govoru samo je dodao šarm u zemlji koja se diči tradicijom prihvatanja. Najlepšu ženu Egipta, beskrajno dugih nogu, neki su, čak, proizveli u transvestita, raspaljujući bujnu maštu. Za najbliže, Jolanda Điljoti. Prva umetnica s dijamantskim diskom, pevajući na više jezika, postigla je popularnost daleko izvan frankofonskog područja. Njena smrt i privatni život dodelili su joj titulu ikone tragične sudbine.

DžENIFER. Proizvod benignog rijalitija za najlepši amaterski glas, bez napumpanih usana, antitip vulgarnosti, korzikanskog porekla, koja je znala vremenom samo da profinjuje oreol i siluetu, idol mladeži iz predgrađa koja se traži, i pronađe. Odmereno, i sa stilom. Među Jovankinim potomcima, došljakinjama iz belog sveta i trećim generacijama iz domaće crne Afrike.

OVIH pet ženskih prototipova skica su za portret današnje prosečne Francuskinje, onako kako će se sama videti u onom secesionističkom ogledalu, kada za pedeset godina pred njega dođe na red.