Dušanov zakonik prepisali u Rusiji

NEMANjIĆKA Srbija cara Dušana neizmerno je zadužila starinsku Rusiju, najveću slovensku i svetsku carevinu, u osetljivoj oblasti vladavine prava i stvaranja pravne države - Dušanovim zakonikom. Po tom srednjovekovnom, kapitalnom i najvišem pravnom srpskom aktu a Rusima uzoru, ruski najvažniji zakoni donošeni su čak dva, pa i tri veka nakon njegovog nastanka i prenošenja u njihovu carevinu!

Ovo je srž istraživanja "Dušanov zakonik u ruskom ogledalu" i istoimene studije dr Zorana Čvorovića, promovisane u Gornjem Milanovcu u organizaciji Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Takovo" i Kulturnog centra.

- Srbima, nažalost, nisu bile dostupne sve činjenice iz zajedničke višestoletne istorije. Ni nama, koji se bavimo istraživanjem tog međusobnog prožimanja kroz pravo. Najviše je o tome pisao Sergej Troicki, emigrant iz Rusije posle Oktobarske revolucije. Početak ruskog prava je Zakonopravilo Svetog Save, koje je tamo bilo temeljni akt, po kome su sudili i ruski državni sudovi, kao i na osnovu kasnijeg Dušanovog zakonika donetog 21. maja 1349. Ni Bugari tada nisu imali pravne knjige, samo Nomokanon pisan na grčkom. Vizantijsku pravnu tradiciju Rusima su prenosili Srbi - kaže dr Čvorović.

Pročitajte još: Prizren Dušanov carski grad

IAKO je drevna Rusija u državnopravnom smislu uveliko kasnila za svojom savremenicom Srbijom, kasnije nastaje svojevrsni preokret. Jer, usled turskih osvajanja, srpsko državno pravo do 1462. godine nestaje, ali se razvija rusko, na pomenutim srpskim uzorima!

Zato su stručnjacima lako uočljive sličnosti Dušanovog i ruskih zakonika.

- Prepoznatljive su naročito u kažnjavanju pojava koje u naše doba nazivamo organizovani kriminal - nastavlja dr Čvorović. - Njemu su u Dušanovoj Srbiji i u Rusiji sudile sudije carstva, ali pravedno. Uporedne analize Dušanovog zakonika i ruskih carskih zakona svedoče još i o strogom kažnjavanju preveravanja u rimokatolicizam, pogotovo član 10.

Dr Zoran Čvorović

UVREŽENE su pogrešne tvrdnje da je onovremeno zapadnoevropsko pravo bilo naprednije od ruskog i srpskog, te da su, navodno, njegove delove Srbi i Rusi preuzimali.

Pročitajte još: Predstavljen Zakonik cara Stefana Dušana u SANU

- Nisu ih preuzimali, jer su imali svoje, liberalnije zakonike, Rusi na bazi Dušanovog. U Srbiji i Rusiji, vladari su delili vlast sa staležima, plemstvom i sveštenstvom, dok su vladari u zapadnoj Evropi vladali sami. U Srbiji i Rusiji zakon je zaista bio isti za sve, u zapadnoj Evropi štitio je privilegovane - upozorava dr Zoran Čvorović.

Promocija studije dr Čvorovića u Gornjem Milanovcu - Foto M.Bošnjak

SUDIO SAMOVOLjI BOLjARA

POGREŠNO se u literaturi, naročito (pro)zapadnoj, kvalifikuje i uloga ruskog cara Ivana Četvrtog Vasiljeviča, i to baš zbog njegovog poštovanja zakona.

- Pravično je sudio samovolji plemića boljara, njihovim nepravdama, i zato su ga oni prozvali Grozni. Zaista je po zakonu delio vlast sa svim staležima, tako je odbranio Rusiju koja je uvek bila jaka. Jedino se u srpskom i ruskom pravu za izdaju izricala kazna konfiskacije imovine - objašnjava dr Zoran Čvorović.