Dedovina velikog umetnika u prozivci

SVOJEVREMENO je Pablo Pikaso u društvu poznatih umetnika rekao da u 20. veku postoje dva dobra grafičara: "Prvi je Salai Lajoš a drugi sam ja."

Iako je biografija čuvenog mađarskog grafičara Lajoša Salaija (1909-1995) puna referenci o njegovom umetničkom radu, malo ko zna da poreklo vodi iz Subotice.

Preci svetski priznatog umetnika - deda Salai Alajoš i otac Nandor bili su ugledni Subotičani svog doba. Kao otpravnik vozova Nandor je, na samom početku 20. veka, iz Subotice dobio prekomandu u malo mesto Ormazo, na samoj mađarskoj granici, koje je posle rata i krojenja nove Evrope pripalo Čehoslovačkoj. Tamo mu se rodio talentovani sin Lajoš, koji je ceo svoj život posvetio umetnosti.

Lajoš je odrastao u Miškolcu, a potom studirao na Visokoj školi likovnih umetnosti. Po završetku Drugog svetskog rata, 1946. godine, kao deo mirovne delegacije otputovao je u Pariz, da bi, kako je rekao, vratio dug Atili Jožefu. Odatle je imigrirao u Argentinu, gde je predavao na Fakultetu likovnih umetnosti u Buenos Ajresu. Tih godina izdao je sopstveni album grafika "Impresije jednog imigranta".

Koliko je bio popularan najbolje govori činjenica u kojoj istoričari tvrde da umetnost u Argentini ima dva perioda - pre i posle Salaija. Zahvaljujući rođenju u mestu koje je posle postalo deo Čehoslovačke dobio je vizu za Ameriku i početkom šezdesetih godina minulog veka sa porodicom se preselio u Njujork. Deceniju kasnije sve više boravio u Mađarskoj, da bi se kasnije preselio i život završio u Miškolcu, odakle je krenuo u svet.

PROČITAJTE I:KUĆA SRPSKOG HEROJA ČEKA SPAS: Propada dom Dragutina Matića - oka sokolovog

- Za otkrivanje porekla velikog grafičara među najzaslužnijima je doktor Ferenc Kinka, koji je u jednom razgovoru sa mojoj majkom Margitom čuo da imamo rođaka poznatog umetnika. Ono što znamo iz priče, sada smo želeli da dokumentujemo, pa smo uz pomoć Vukice Bogešić po arhivu počeli da tražimo podatke o njegovoj porodici - počinje priču Subotičanin Nikola Živković, čiji je pradeda Salai Alajoš, umetnikov deda. - Njihova porodična kuća je bila u Ulici Jo Lajoša, sadašnjoj Prozivci i u njoj su stasavali i moja baka Karolina i Nandor, umetnikov otac. Lajoš, nažalost, nikada nije bio u toj kući. Kada je leta 1975. dolazio u Suboticu, ulazio je u grad iz pravca Beogradskog puta i kada se približavao rodnoj kući svog oca, u ulici koja je niža kota od drugih delova grada, izlila se kanalizacija i nije mogao da prođe. Razočaran prizorom i blatom do kolena, na samo 150 metara od kuće predaka, okrenuo se i otišao. U pismima vidimo koliko je bio razočaran što nije kročio u dom a došao je da traga za svojim korenima. A najžalije mu je bilo što nije našao dedinu fotografiju.

Rodbina mu je ispunila želju i poslala sliku dede čije ime nosi.

Njegova dela krasila su zidove Ermitraža, Luvra, Muzeja Univerziteta Notrdam, Buenos Ajresu, Kembridžu i mnogih drugi a kuća u Miškolcu je, posle njegove smrti postala Zavičajni muzej.

Grad iz koga potiče nikada nije imao izložbu njegovih dela.

- Imamo divnu Savremenu galeriju u kojoj bi mogli da budu izloženi Lajoševi radovi. To bi bio veliki poklon ljubiteljima umetnosti, a na neki način njegova dela bi se vratila u mesto gde mu je dedovina - dodaje Živković.

Stara kuća Salaia u Prozivci

MIŠKOLC I SRBI

Da umetnička saradnja Miškolca i Subotice i Srbije nije nemoguća svedoči i istorijski podatak da je u Miškolcu nekada živela veoma brojna kolonija Srba i Cincara. I danas je tamo veliki broj pravoslavnih spomenika iz 18. veka, koji su preneti u portu crkve, koja je nekada bila srpska a sada pripada Moskovskoj patrijaršiji. U Miškolcu je rođen i trgovac Sterija, predak našeg velikog komediografa Jovana Sterije Popovića.