Darovi kaparišu bolju ocenu u junu

OSMOMARTOVSKA euforija dođe i prođe, ali ne i agonija za većinu roditelja školaraca. Naime, poslednjih godina cvet i čokolada za učiteljicu i omiljenu nastavnicu na Dan žena više se ne računaju kao poklon, a bliži se i kraj školske godine kada bi trebalo pripremiti novi "zvučni" dar.

Knjiga je prestala da bude prikladan znak pažnje, otkako su parfemi, brendirani satovi, kožne torbe, vaučeri za putovanja... postali uobičajeni izbor. Dok su neke mame na sebe preuzele ulogu organizatora u kupovini nimalo simboličnih poklona, one druge su izgubile pravo glasa. Da se pobune. Da kažu da je poklanjanje za praznike lepa tradicija, ali ne i takmičenje, licitacija "ko daje više - ko daje manje". Da je neprimereno da se, kako se najčešće dešava, sakuplja po 1.000 dinara od svakog učenika za nešto što bi trebalo da bude samo znak pažnje. Simpatična uspomena. Da se tako deca stavljaju u nezahvalnu poziciju, jer mnoga ne mogu da izdvoje toliko novca u te svrhe. Da se time i učiteljice dovode u situaciju da crvene pred đacima i pravdaju se da nisu to očekivale.

PROČITAJTE JOŠ - Ocene na poklon

Vesna Petrović, psiholog i psihoterapeut, kaže da smo izgubili kompas u materijalističkom vremenu, pa je i kupovina poklona prosvetnim radnicima postala stvar dodvoravanja, povod za socijalno raslojavanje među učenicima, pokušaj da se na jeftin način sakupe skupi poeni kod onih koji uče i ocenjuju decu, ali i da se ti isti autoriteti ponize.

- Jer, s jedne strane, svaka učiteljica će se, priznala to ili ne, obradovati nekom skupljem poklonu, dok će je, s druge strane, to staviti u situaciju da nešto duguje đacima i da mora da bude popustljivija prema njima ili blaža u ocenjivanju - objašnjava Petrovićeva. - Ako joj učenici poklone nešto u vrednosti od 30.000 dinara, kako da se ne oseća kao dužnik? Ili još gore, ako su u pitanju pojedinačni pokloni, pa od jednog đaka redovno dobija skup parfem ili sat, teško da će zadržati objektivan odnos prema njegovom znanju. To je prosto prirodna reakcija koju je teško iskontrolisati.

PROČITAJTE JOŠ - Mito nude preko veze

Na internet forumima učestale su rasprave na ovu temu. Pokreću je roditelji koji smatraju da je loše što se odluka o poklonu pretvorila u roditeljsku kampanju. Oni navode svoja iskustva i mišljenja:

- To je preraslo u neku vrstu takmičenja. Neke mame insistiraju da sakupljamo po 1.000 dinara i za 8. mart i za kraj školske godine. Kupuju joj poklon za rođendan, čak sam videla da je, i kada se vrate sa rekreativne nastave, sačeka poklončić.

foto I.Marinković

- Ove godine se za 8. mart nije sakupljao novac, nego je svako individualno donosio poklon. Kako su joj deca odjednom dala poklone, učiteljica je svaki otvorila i pitala ko joj je šta doneo. Zgrožena sam time. Ne znam da li je u pitanju pomodarstvo, ali ne sviđa mi se taj "običaj", jer ne želim da detetu kupujem ocene niti status u društvu.

- Pojedinci idu toliko daleko da učiteljici daju poklone i kada dobiju dobru ocenu na kontrolnom zadatku. Greška je, pre svega, do roditelja koji takvo ponašanje podstiču i razvijaju loše navike kod dece, ali nije mala stvar ni kada učiteljica prihvati poklon, umesto da ga odbije, i još pravi razliku među decom na osnovu cene dara koji je dobila.

Sagovornica "Novosti" kaže da je mnogim nastavnicima zaista neprijatno zbog ovoga i da mnogi uče svoje đake da pokloni moraju da budu samo simbolični, ali da roditelji tu vode glavnu reč. Uostalom, dodaje, ovo je samo slika i prilika urušenog sistema vrednosti.

- Poklanjanje se pretvorilo u kupovanje naklonosti pedagoških radnika i okidač za podelu među vršnjacima. Roditelji koji mogu da izdvoje veću svotu za poklon šalju poruku svojoj deci da više vrede od onih koji nemaju iste materijalne mogućnosti, što mališani usvajaju i sa tim saznanjem idu dalje kroz život. Na ostale gledaju sa visine, jer su se osetili moćno - kaže psiholog i poručuje da bi cvet i čokolada morali da se vrate u igru.

foto P.Milošević

SAMOPOUZDANjE

POKLON za prosvetne radnike, kaže Petrovićeva, nije i ne treba da bude sporan, kada je znak pažnje i izraz zahvalnosti učenika, ali ne sme da bude sredstvo za postizanje opasnih ciljeva.

- Tu, pre svega, mislim na kupovinu ocena, naklonosti, statusa miljenika, "boljeg" i "voljenijeg" učenika. Takve stvari se trajno urezuju u ličnost deteta, utiču na razvoj njegove slike o sebi, pa tako imamo đake koji su neopravdano puni samopouzdanja i one kojima je ono krajnje urušeno - objašnjava psiholog.