PUTOPIS IZ TUNISA: Pustinjska ruža Magreba

Pročitajte još - Opet se traže egipatske i tuniske plaže

Osećaj dobrodošlice, pomešan sa mirisom narandži i jasmina, lebdeo je u vazduhu kada smo stigli u sam centar Monastira, gde nas je dočekala njegova, verovatno najlepša i najimpozantnija palata, mauzolej čuvenog Habiba Burgibe, prvog predsednika Tunisa, koji je veoma unapredio ovu zemlju.

Prelepe peščane plaže, specifična atmosfera i neobičan spoj tradicije i modernog načina života, s razlogom čine Monastir jednom od najatraktivnijih turističkih destinacija Tunisa i, kako ga zovu, pravom morskom oazom, jer je uticaj mora izražen na svakom koraku, a uživanje u svakom smislu, zagarantovano. Dah Orijenta, upakovan u komfor evropskog stila, svemu daje posebnu draž.

Mauzolej Habiba Burgibe izgrađen je po uzoru na legendarni Tadž Mahal. Ovo je bio naš prvi susret sa specifičnom arapskom arhitekturom u njenom najblistavijem izdanju, koju su skoro nestvarnom učinili zraci sunca, pomešani sa srebrom kiše na belom mermeru i zlatnim kupolama. Mauzolej je jedna od najslikanijih i najčuvenijih znamenitosti u celom Tunisu, koju je slavni predsednik podigao još za života. Zelene kupole označavaju mesto gde počivaju njegovi roditelji i druga supruga, dok centralna kupola, optočena osamnaestokaratnim zlatom, lebdi nad njegovom grobnicom. Impozantan trg ispred palate je mesto gde se, svakog petka, okuplja na hiljade vernika, koji kasnije, pod kupolama čitaju delove iz Kurana svom omiljenom vođi.

Šarena vreva Medine Starog grada u Monastiru, skrenula nam je pažnju baš u trenutku kad smo, nakon mauzoleja, krenuli u potragu za novim iskustvima, želeći da na najbolji mogući način utrošimo sate do polaska u Sus. Splet uskih ulica, tajanstveni prolazi i raznobojni ćoškovi sa bezbroj prodavnica, karakterišu Medinu u svakom gradu Tunisa, ali je ona u Susu najpoznatija i najjeftinija. Ipak, ovde, u Monastiru, naišli smo na predivan, autentičan prizor ručnog tkanja čuvenih arapskih ćilima i tepiha na starom razboju, u okviru jedne porodične radionice. Najpopularniji i najskuplji su oni od kamilje dlake, mada je cenkanje u Tunisu apsolutno neizbežno, i ako ste vešti možete oboriti cenu i do pet puta. Inače, pored srebra, kože i keramike, ručno tkani tepisi, prekrivači i ćilimi su najpopularniji u Tunisu.

Veče je zapalilo nargile i pospane fenjere i opojnim mirisima kafe i duvana utopilo dan i nas sa njim u veseo, šareni ornament tradicionalnih kafea, gde se Tunižani iskreno, dobronamerno smeju reakcijama turista koji prvi put probaju nargilu ili, kako ih popularno zovu, šišu. Uz tursku kafu, jer je espreso u Tunisu veoma loš, nargile su neizostavni detalj koji vam se nudi na svakom koraku, što u konkretnoj upotrebi, što kao najpopularniji suvenir.

Opet smo na putu, i posle nekog vremena uplovili smo u belinu Hamameta, podjedanko inspirativnog, neobičnog i, među turistima, omiljenog grada, kao što su i Sus i Monastir. U samom srcu popularnog, mondenskog Jasmin Hamameta, nalazi se nova Mediteraneo Medina, replika originalne Medine, ništa manje izazovna i egzotična, samo modernija i prilagođena zahtevima turista. Na samom izlazu iz Mediteraneo Medine, žureći ka hotelu, naišli smo na tradicionalnog prodavca belog jasmina.

Opet širok osmeh i pozdrav dobrodošlice, uz prijatan miris nacionalnog cveta Tunisa, koji predstavlja symbol ljubaznosti. Pored toga, jasmin nosi posebnu simboliku, jer je običaj da muškarci koji nose cvet zadenut za desno uvo, daju do znanja ženama da traže devojku, poklanjajući im mali buket napravljen specijalno u te svrhe, ili ogrlicu od belog jasmina.

Jasmin Hamamet je najelitniji deo ovog grada, ako ne i čitavog Tunisa, pored luke Port El Kantaui u Susu. Radi se o relativno novoj turističkoj zoni, nastaloj pre nešto više od dvadeset godina, građenoj po uzoru na mondenska letovališta na Mediteranu. Jasmin Hamamet nazivaju i tunižanski Sen Trope i ovde se luksuz od pet zvezdica prodaje u svom najekskluzivnijem obliku. I što je najbitnije, cene vas neće zaprepastiti, naprotiv. Zato je ovo mesto sinonim za odmor iz snova. Fantastične peščane plaže, kristalno more, neverovatni hoteli, miris jasmina, leta i letnjih avantura.

U Jasmin Hamametu smo, prve večeri, uz karakteristične tunižanske i, uopšte, afričke specijalitete, kao što su kus-kus, brik i makrud, uz odlično vino i bezbroj drugih đakonija, u sjajnom raspoloženju i neizvesnosti, očekivali početak specijalnog programa, i nekoliko trenutaka kasnije, “Zulu šou” je otvoren čudesnim afričkim plesovima, koji su se, posle nekog vremena, pretopili u tradicionalni tunižanski folklor. Upoznavanje novih kultura, drugačijih izraza i simbolike dalekih zemalja i na ovaj način, stvarali su poseban doživljaj. Mislili smo da je folklor kraj programa, ali kao i uvek, ono najbolje dolazi neočekivano, i taman kada se atmosfera umirila i dvoranom pronela vesela simfonija razgovora u kojoj su se razmenjivale impresije, u sekundi se sve pretvorilo u priču iz “Hiljadu i jedne noći”, obojenu ljubičastom, zlatnom i crvenom svilom, požarom sveća, ritmom Orijenta i, do tada, nedoživljenih emocija, kada krv uzavri od slobode, magije vina i omamljujuće intrige trbušnog plesa.

Noć je već daleko odmakla u susret jutru i novom danu, koji smo s nestrpljenjem očekivali, jer je bio planiran za polazak ka najvećem izazovu afričkog kontinenta - veličanstvenoj Sahari i njenim tajnama.

Ime Sidi Bu Said je, od samog početka putovanja, lebdelo u vazduhu kao nešto što se ne sme propustiti, posebno ako se uzme u obzir njegova specifičnost, lepota i slava, pa smo nestrpljivo, tokom puta iz Hamameta ka Tunisu, očekivali dolazak u ovo čuveno mesto, želeći da saznamo sve njegove tajne. A one su bile satkane od fantazije belih fasada kuća i velikih plavih terasa, prozora i vrata, koje su blistave nijanse neba i mora, činile bajkovitim, topeći ih na suncu, koje je svojim najvatrenijim bojama, celoj slici davalo kontrast, jarkim nijansama palmi, pomorandži i cveća.

Sidi Bu Said znači “mesto lepog pogleda”, jer odavde možete uživati u jednoj od najlepših panorama najvećeg poluostrva Kap Bon, i predstavlja takozvanu umetničku koloniju koju rado posećuju slikari, pesnici, književnici i umetnici iz celog sveta, tražeći nova nadahnuća u hiljadugodišnjoj istoriji i mešavini različitih kultura. Po legendi, Sidi Bu Said je nastao tako što je Sveti Luj, vodeći rat, došao ovde, zaljubio se u prelepu berbersku princezu, prihvatio njenu veru, promenio svoje ime u Sidi Bu Said i zauvek ostao na ovom mestu, živeći u miru i sreći. Plavo-belo selo je elitni deo grada Tunisa, jer ovde svi imućni Tunižani imaju svoje vile i palate, a u neposrednoj blizini, u drevnoj Kartagini, nalazi se i predsednička rezidencija.

Sve kuće su u mavarsko-andaluzijskom stilu, bez izuzetka obojene u belo dok su prozori, vrata i terase azurno plavi i svi su zatvoreni, tako da je nemoguće čak ni naslutiti njihovu unutrašnjost. Guste rešetke služe da zaštite intimu od radoznalaca, mnogo više nego imovinu od lopova. Karakterističan ružicasti cvet, bugenvilija, ukrašava sva dvorišta i većinu zidova prema malim, uskim, prepletenim ulicama, prepunim tezgi i radnji sa suvenirima, od kojih su posebno karakteristični filigranski kavezi za ptice u različitim veličinima. Neki su toliko veliki da u tunižanskim hotelima u njima čuvaju poštu.

Omamljujuća belina ovog unikatnog mesta, protkana plavom čipkom, dovela nas je i do zaštitnog znaka Sidi Bu Saida - najstarijeg, nadaleko čuvenog kafea “De Nat”, gde smo, opet, u toliko autentičnom ambijentu, pronašli predah uz nargile, kafu i nezaobilazni, tradicionalni čaj od mente sa semenkama jasmina ili bora, koji morate probati.

Sliku kafea “De Nat” naći ćete na svim razglednicima Sidi Bu Saida i turističkim prospektima Tunisa. Ovde je sniman film “Čaj u Sahari”, a nat je ime ćilima na kojima se muslimani mole. Ovu plavo-belu priču, zaista, vredi doživeti.

U narednim minutima, požurili smo u susret još jednom svetski poznatom simbolu Tunisa, ektravagantnom muzeju Bardo, čiji svodovi čuvaju najvredniju kolekciju rimskih mozaika na svetu, pored onih u Raveni u Italiji. Muzej Bardo se nalazi u nekadašnjoj palati begova tj. kraljeva, u okviru koje je bio smešten i harem, pa njegova unutrašnjost odiše posebnom atmosferom raskoši i nikada do kraja ispričane bajke o tajnama njegovih dvorana. Bardo na maurskom jeziku znači “vrt” i od1957. godine predstavlja Nacionalni muzej Tunisa. Sadrži neprocenjivo vredne mozaike i kipove iz rimskog doba, a pored rimske, feničanska, vizantijska i arapska kultura prepliću se pod jednim krovom. Ukratko, Bardo predstavlja istoriju Tunisa od praistorije do početka dvadesetog veka, brižljivo sakupljenu u preko pedeset dvorana i galerija ove veličanstvene palate. Svi eksponati su pronađeni i iskopani na teritoriji Tunisa i zato ne čudi što ovaj muzej predstavlja nacionalni ponos Tunižana.

Veličanstveni El Džem bio je jedan od nezaobilaznih i nezaboravnih prizora na putu ka Sahari. Čuveni rimski amfiteatar je svojim žutim i crvenim bojama prkosio plavetnilu neba, gord, raskošan i monumentalan kao i prohujali vekovi istorije, koji su u njegovim zidinama i katakombama ostavili neizbrisiv trag velikih vladara, vojskovođa i njihovih uzbudljivih podviga, uostalom kao i mnogi, koji su u ovoj areni mešali svoju krv sa pustinjskim peskom, u uvek atraktivnim gladijatorskim borbama. El Džem je po veličini treći na svetu, nakon rimskog Koloseuma i Arene u Veroni, a po mišljenju stručanjaka, najbolje je očuvan. Izgradio ga je slavni imperator Gordion, kako legenda kaže, u inat Rimu, želeći da stvori lepši i kolosalniji amfiteatar. Smatra se jednom od najgrandioznijih građevina izuzetno harmoničnih proporcija.

Predeli kroz koje smo prolazili nakon obilaska El Džema, opet su potvrdili izrazite razlike i kontraste Tunisa, u kome je na jednoj strani živa, blistava, moderna i šarena razglednica luksuznih hotela, plaža i uživanja uokvirenog morskom penom, kroz posebnu atmosferu Susa, Jasmin Hamameta ili Monastira, dok je na drugoj gola i pusta zemlja, siromaštvo i život marginalizovan do krajnjih granica. Sjaj i beda, po svemu sudeći, ukorenjeni vekovnim navikama. Ipak, sve ima svoju draž kada dolazite izdaleka i to vam neće predstavljati nikakav problem. Čak se i primitivizam može pretvoriti u vrlo isplativu turističku atrakciju, kao što je Matmata, trogloditsko naselje berbera, jedino ove vrste na svetu, koje predstavlja unikatnu predstavu u tolikoj meri da, prosto, ne možete da poverujete.

Ukoliko vam se pejzaž Matmate učini poznatim, niste pogrešili, jer je upravo na ovom mestu čuveni Džordž Lukas snimio svoj legendarni spektakl “Ratovi zvezda”, i verujte, osećaj da uživo posmatrate kultni mesečev krajolik je neopisiv. Na ovom mestu, zaista, imate utisak da ste na drugoj planeti. Lunarni pejzaž, mesečevi krateri, brežuljci i vrela tišina, a ako malo bolje pogledate, može se uočiti i poneka rupa, koja predstavlja ulaz u zemunice. Ljubaznost meštana je čak i ovde, na kraju sveta, bezgranična.

Matmata je jedino mesto na planeti gde, kako kažu, živi žive ispod mrtvih. Naseljena je berberima, prvobitnim stanovnicima Severne Afrike, koji su sklanjajući se od islamizacije, izgradili svoje, uslovno rečeno, kuće, duboko pod zemljom i za njih se nije ni znalo sve do 1967. godine, kada ih je erozija zemljišta slučajno otkrila. Danas, vrlo mali broj ljudi živi na ovaj način, jer je dodir savremene civilizacije i turizma učinio svoje, ali nisu retki oni koji i dalje žive gotovo iskonskim načinom života, ne odričući se prirode, skromnosti i otpora prema modernizaciji. Ipak, mnogi muškarci su, u cilju napretka i zarade, napustili Matmatu tražeći posao u gradovima, dok su žene sa decom ostale u kućama i one su najzaslužnije za očuvanje berberskog jezika pod nazivom “selha” i njihovih običaja. Uzgajaju stoku, imaju malo maslina i palmi, paprike od kojih prave tradicionalni začin “harisu”, a od trave pod nazivom “alfa”, pletu prostirke, užad i korpe. U Matmati temperatura dostiže i do pedeset stepeni, dok je u zemunicama i leti i zimi oko dvadeset. Eto prednosti, ali sudeći po njihovom blagom i srećnom pogledu nije jedina. “Fatimina ruka”, koja donosi sreću, nalazi se na ulazu u svaku kuću, mada ima i onih gde vam je pristup strogo zabranjen.

Pusti, nepregledni, žuti horizonti, napuklo nebo i zemlja, kao barut suva prašina u vazduhu i dah života u večnoj usamljenosti divljih kamila, bojili su naš put ka Duzu, gradu poznatom kao “vrata Sahare”, odakle smo krenuli u nezaboravnu avanturu jahanja kamila, pa je uzbuđenje zajedno sa vrelinom sunca postajalo sve jače.

Nepregledne peščane daljine ukrašavale su samo kamile i poneka palma zarobljena u vrelom zagrljaju pustinje i neba. A kamile su posebna priča. Generalno sjajne, pitome životinje, koje, pomirene sa svojom sudbinom, mirno uživaju na pesku, čekajući novi krug radoznalih turista, stalno nešto gunđajući, a ponekad imate utisak da naprave izraz kao da se smeju. Imaju veoma tužne oči, pod gustim trepavicama koje ih štite od peska, i jednu grbu, jer u Tunisu nema dvogrbih kamila.

Teško je poverovati, ali svaka od ovih pustinjskih lađa, kako ih Arapi nazivaju, ima svoje ime i njihovi vodiči im znaju i godište, pa čak i srodstvo. Jahanje kamila i vožnja džipovima u pustinji je vrhunska turistička atrakcija i nešto što, verovatno, ostavlja najači utisak, kako u Tunisu, tako i u ostalim afričkim zemljama, gde postoji mogućnost za iste pustolovine.

Kratka pauza za fotografisanje na peščanim dinama, označila je skori povratak na mesto odakle smo pošli i ubrzo smo nestali u peščanoj oluji, koju je samo pet minuta po ulasku u autobus, pustinja oslobodila iz svog vatrenog kaveza, kako bi imali mogućnost da vidimo i njeno drugačije, opet famozno lice. Sa olujom je došla i noć u kojoj je sve doživljeno postalo san.

Ledeno jutro u Sahari. Nećete verovati, ali zaista je tako. Imali smo utisak da san još traje kada smo se u srebrnoj izmaglici našli na mestu koje je, u trenutku kada je zora uspavljivala noć, bilo toliko bajkovito da smo imali utisak da samo mi postojimo na svetu. Oko nas kristalno belo, nedokučivo prostranstvo isušenog slanog jezera “Sot El Džerid”, bez dileme čuda prirode, koje je tokom zimskih meseci pravo jezero, dok leti voda ispari, ostavljajući za sobom slojeve soli.

Osim toga, na jednom delu postoje podzemne vode koje mineralima kroz koje protiču “Sot El Džerid” boje fascinantnom paletom duginih boja. U blizini ovog mesta nastaje najčuveniji suvenir Sahare, pustinjska ruža, odnosno kristal kalcijum-sulfata ili gipsa koji, zbog zarobljenog peska u sebi, ima braon boju, a podzemne vode ga oblikuju tako da izgleda kao rasvetali cvet ruže. A onda se Sahara probudila i plamen sa neba je svojom lepotom otopio led, beskraj i snove, zapalio nas i pustinju, a činilo se i ostatak sveta.

Plavo pre podne je uveliko letelo nad Saharom, kada smo džipovima krenuli u još jedan avanturistički film, koji ostavlja bez daha, pa ako do tada niste očekivali da vam se u životu može desiti da se, pri brzini od preko 100 kilometara na sat, bukvalno survavate sa peščanih dina u provalije, i to mnogo puta uzastopno, dok vam se od adrenalnina vrti u glavi, evo još jednog dokaza da nikad ne treba reći nikad. Inače, na ovim stazama vozi se čuveni reli Pariz-Dakar. Nismo ni znali koliko dugo smo se borili sa ogromnim zlatnim talasima, kada je odjednom pred nama, gotovo niotkuda, iz peska izronila originalna scenografija filma “Ratovi zvezda”, jednog od najvećih hitova u istoriji Holivuda . Ako ste zaljubljenici u sedmu umetnost, onda ćete sigurno prepoznati mesto gde su snimani prvi i četvrti deo ove fantastične sage. Iako je deo filma sniman u Matmati, ipak je osećaj na ovom mestu mnogo upečatljiviji, a utisci potpuno fascinantni.

Dugi kilometri našeg avanturističkog pohoda po Sahari odveli su nas i do Kristalne pustinje, u kojoj se najčešće može videti fatamorgana, koju smo doživeli, ali je teško ovu neobičnu pojavu na adekvatan način dočarati rečima. Imate utisak kao da vidite jezero i karavan kamila koji prolazi kroz njega, da bi samo sekund kasnije shvatili da, u stvari, gledate suv, prazan horizont od neba i peska. Ovaj deo pustinje je dobio ime po kristalima soli koji, u određenim momentima, stvaraju efekat kao da je zemlja od stakla.

Kasno popodne je nagoveštavalo kišu i još jednu oluju, ali smo bez obzira na to, u neverovatnom raspoloženju krenuli natrag ka gradovima, odvajajući još samo jedan momenat uživanja na fantastičnom vidikovcu, u nezaboravnom pogledu na planine Atlas, kanjon, tajanstvenu pustinju i crveno nebo. Na samo kilometar odavde nalazi se granica sa Alžirom, a ova zadivljujuća lepota prirode označila je naš rastanak sa Saharom koja ostaje neponovljiva, neprevaziđena i, kao i ona sama, nezaboravna uspomena kojoj ćemo se, bez dileme, jednog dana opet vratiti.

Egzotični Sus nas je ponovo dočekao u punom sjaju, otvorivši nam vrata svoje čuvene Medine, pa smo se, za tren oka, našli u ogromnom vrtlogu šarene gužve, uz starinski šmek bazara, u veseloj atmosferi kakva može da bude samo na ovakvim mestima. More prekrasnih ćilima i tepiha, koža, nakit, nargile, keramika, začini i garderoba, svi mogući i nemogući suveniri smešteni u stotinama živopisnih radnji, a u jednoj od njih čak i srpska novčanica od deset dinara, sitnice, grnčarija, bubnjevi, miris duvana, mora, kafe i kolača, širok osmeh i iskrena dobrodošlica navalentnih prodavaca koji, kada čuju da ste iz Srbije, spuštaju cenu i do pet puta uz obrazloženje da smo iz prijateljske zemlje. Iznenadilo nas je da znaju puno naših reči, ali je bez obzira na to ipak bitno da budete kvalitetan, beskompromisan igrač kada je cenkanje u pitanju. Prepustite se raznobojnoj stihiji prepunih ulica, pronađite omiljeni suvenir i uživajte u specifičnom i drugačijem šopingu u Tunisu.

Naše putovanje je završeno. Poseban, ali ne tužan osećaj rastanka u srcu, jer smo znali da nas Tunis ponovo očekuje i radovali smo se novom susretu. U jednoj ruci pokloni iz Medine, u drugoj zlatni džak uspomena, prepun ali nimalo težak, iako smo na njegovo dno sakrili malo peska iz Sahare i poneku pustinjsku ružu, a preko njih pregršt fantastičnih uspomena sa ovog divnog putovanja koje smo, nadamo se, uspeli da vam dočaramo na najbolji mogući način. Uz iskrenu preporuku da na svom čarobnom ćilimu poletite u susret ovoj prelepoj zemlji sunca i mora, pustinje, jasmina, avantura i orijentalne egzotike, oslikane dodirom Mediterana i francuske raskoši, do narednih putovanja, pozdravljamo vas.