Spasavali Jevreje, ostali bez imovine

PORODICA Kovanović-Mladenović ima ne jednu, nego čak tri Medalje pravednika među narodima, koje dodeljuju Jad Vašem i Izrael pojedincima koji su za vreme rata žrtvovali život da bi spasli Jevreje. Uprkos tome, oni ne mogu u restituciji da povrate deo imovine, jer je jedan od sinova Divne Kovanović, pravednika, proglašen za ljotićevca. Njegov bratanac Slobodan Mladenović tvrdi - nepravedno.

Ratna i poratna sudbina Kovanovića, bogate porodice iz Batočine, bila je dramatična. Života, zastupnik Fabrike šećera u Ćupriji, i Divna imali su četvoro dece: dva sina i dve kćerke, od kojih je jedna, Biserka, Slobodanova majka, bila udata. Ostali su živeli sa Divnom, jer je Života umro.

Biserka je sa mužem Vladimirom skrivala u kući, u Kragujevcu, Jevrejku, dvadesetogodišnju Beograđanku Klarisu. U pitanju je kćerka Monija Levija, kod kog je Vladimir svojevremeno učio trgovački zanat.

Nedaleko odatle, Divna Kovanović, koja je živela sa sinovima Živomirom i Žarkom, i kćerkom Radmilom, skrivala je drugu Jevrejku - Ružu Lihtner, poreklom iz Jajca. Ruža je odrasla sa tetkom i tečom, apotekarima, u Negotinu. Teča je umro sredinom tridesetih, a Ruži i tetki su Nemci po okupaciji oduzeli apoteku. Tetka nije preživela Holokaust. Ružu su spasli prijatelji i smestili je u Kragujevac, kod Kovanovića.

PROČITAJTE I:Dva miliona evra od jevrejske imovine bez kontrole?

Divna je sa decom i Ružom živela u pomoćnoj kući, jer se u glavnu uselio nemački komandant Batočine, sa ađutantom. Tako su Jevrejka i Nemac delili dvorište!

Obe jevrejske devojke preživele su rat. Ali Divnini sinovi nisu.

- Moj stric Žarko bio je naočit i inteligentan mladić, kog su ljotićevci pokušavali da vrbuju. Jednog dana je u kuću upao lično Marisav Petrović, Ljotićeva desna ruka, i uhapsio ga. Proveo je sedam dana u kragujevačkom zatvoru. Baka Divna je nekako je izmolila da ga puste, ali je Marisav insistirao da se učlani u ljotićevce, inače će ga streljati. Ujak nije hteo da uzima pušku u ruke, pa je, čim se našao na slobodi, pobegao u Italiju - priča Slobodan Mladenović.

Čim se rat okončao, nova Titova vlast objavila je proglas da svako ko je pobegao, a nije okrvavio ruke, može da se vrati. Žarko se našao među onima koji su poubijani čim su ušli u Sloveniju. Porodica nikad nije saznala gde i kada je ubijen, a u postupku rehabilitacije morali su da traže da ga sud proglasi mrtvim.

Pred streljačkim strojem završio je i šesnaestogodišnji Živa. Komunisti su ga izvukli iz školske klupe, jer ga je neko optužio da je kolaboracionista. Divna je stigla čak do Moše Pijade, izdejstvovala pomilovanje i s papirom pohitala pred kragujevački zatvor. Bilo je, međutim, kasno.

Kovanićima su konfiskovana 32 hektara zemlje, dve kuće u Batočini i jednu u Prnjavoru, voćnjaci, šume... Deca Biserke Mladenović uspela su da rehabilituju pred sudom oba ujaka, ali Žarkov deo imovine ipak im neće biti vraćen.