Hirošimu čuvali za atomsku bombu!

DEMONSTRACIJA američke sile možda se najbolje ogleda u činjenici da su Hirošimu čuvali tokom čitavog rata netaknutu da bi videli pravi efekat atomske bombe! Ni danas, 73 godine posle apokalipse koja je zadesila ovaj japanski grad, pravo izvinjenje za ovaj zločin iz SAD nije stiglo. Ipak, stanovnici Hirošime i Nagasakija, najviše krive tadašnjeg japanskog cara jer ih je uvukao u rat.

Ovako, za "Novosti", dok obilazimo Muzej mira u Hirošimi, o svim strahotama koje su preživeli pred sam kraj Drugog svetskog rata priča Šuići Kato, direktor ovog memorijalnog zdanja. Kako kaže, svesni su da u svetu postoje različiti međunarodni interesi, ali da ova vrsta oružja više ne bi trebalo nikada da se koristi.

- Smatramo da čak ni SAD, zemlja koja je nama ovo zlo učinila, ne treba to da oseti na sopstvenoj koži - kaže Kato. - Američka vojska, u to vreme, mislila je da je Kjoto idealna meta sa vojnog gledišta. Ipak, pojedini generali smatrali su da to neće biti dobro, jer su gledali šta će biti u budućnosti, pa su zbog bitke sa Rusijom želeli Japan na svojoj strani. Kjoto je istorijski bitan grad za Japan. To je prestonica kulture i identiteta ovog naroda. Smatrali su da će ukoliko ga unište, samo razbesneti Japan. To im nije bio cilj.

Pročitajte još: "NOVOSTI" U SRCU JAPANA: Drevni Kjoto - grad sa hiljadu hramova

Dok nam pokazuje ostatke odeće, ličnih stvari i stare fotografije Hirošime pre i posle atomske bombe, Kato govori da je samo prošle godine ovaj muzej posetilo više od 1,6 miliona ljudi.

MUZEJ mira u Hirošimi prepun je uspomena. Nimalo prijatnih. Jezive fotografije Hirošime posle bombardovanja, od unezverenih ili čak sagorenih ljudi, ručnih satova koji su stali na 8.15, vremenu kada je atomska bomba eksplodirala iznad Hirošime, tog 6. avgusta 1945. godine, pa do razrušenih zgrada i tela koja plutaju rekama. Kako nam je rekao Kato, prava je sreća što bomba nije eksplodirala na zemlji, jer bi posledice bile nesagledive. Nezvanično, navodno je i sam konstruktor atomske bombe, znajući za njeno ubilačko dejstvo, namerno napravio grešku, da bi ona eksplodirala u vazduhu.

Stravična slika sa ulica Hirošime

- Pre bombardovanja Japan je već bio u ratu, a Hirošima je bio veliki industrijski grad, od koga ništa nije ostalo - objašnjava nam Kato. - Sve je bilo sravnjeno sa zemljom. U podrumu Narodne banke u Hirošimi, postojao je veliki sef, kojem nedeljama posle napada nije smelo da se priđe, jer je bio užaren.

Atomska bomba "Mali dečak", koja je pala na Hirošimu, bila je bazirana na uranijumu, sa razarajućom moći od skoro 16 kilotona. Bomba je bila teška oko četiri tone, od čega je uranijuma bilo 60 kilograma. Napad je predvodio pukovnik Pol Tibets, a ona je eksplodirala na nekih 550 metara iznad zemlje. Tri dana kasnije, bomba je bačena na Nagasaki. Bila je urađena od plutonijuma i 1,5 puta jača od one koja je bila u Hirošimi. Temperatura koja je bila na tlu, u Hirošimi, neposredno posle eksplozije, bila je oko 5.000 stepeni Celzijusovih.

Pročitajte još: Hirošima obeležava 73 godine od atomskog bombardovanja

U MUZEJU mira u Hirošimi sada postoji i 3D snimak Hirošime pre A-bombe, zatim kako ono pada, i šta je ostalo posle njenog razornog dejstva. Mnogo lekarske dokumentacije poklonjeno je muzeju, kako bi svedočila o pošastima ovog nuklearnog oružja.

Maketa bombe

- Čitav grad je goreo tog jutra - podseća nas na užase rata Kato, pokazujući nam pritom fotografiju žene koja u pocepanoj garderobi, besumučno drma mrtvu bebu u naručju, ne bi li je probudila. - U muzeju su izložene i stepenice od banke, na kojoj je neko sedeo i čekao da se ona otvori tog jutra. Nažalost, od njega su ostali samo tamni obrisi na užarenom betonu.

Sat je stao kad je pala bomba

AMERIKANCI PROTIV MUZEJA

GLAVNI protivnici ovog memorijalnog centra upravo su Amerika i Kina. Pre nekih 20 godina hteli smo da napravimo muzej atomske bombe u SAD, ali američka vlada je vršila veliki pritisak da se to otkaže. Tek poslednjih godina postoji sličan koncept u tek nekoliko gradova SAD - kaže Kato.