STRASNI ZALJUBLJENIK U VOZOVE: Sledeća stanica - Severni pol

U TELEČKOJ, selu na istoimenoj visoravni u Bačkoj, kroz koje nikad nije prošla pruga, živi fanatični zaljubljenik u vozove i izvanredni poznavalac železnice, čije je znanje ponuđeno državnoj kompaniji Mađarske. Kornel Keseg je medicinski tehničar u bolnici u Somboru, a njegovi najveći planovi i želje vezani su za putovanje vozovima. Redovno krstari šinama Srbije, a nedavno je "skoknuo" šinobusom do Osijeka, na kafu i doručak, ali i da otprati dizel-motorni voz koji, zbog mirisa nafte i specifične atmosfere, više voli nego električni, na polasku za Zagreb.

Pročitajte još - PORODICA AJDAČIĆ: Ne drži nas mesto

Kornel je tri puta pravio balkanske ture, putovao je i na Zapad, iako mu je srcu bliži Istok, a namerava da vozom stigne do Vladivostoka i Severnog pola.

- U vozove sam se zaljubio kao dečak, kad sam kao petogodišnjak s roditeljima išao na njivu blizu Sivca, gde sam prvi put video teretnjak sa 30-40 vagona. To je za mene bio neverovatan doživljaj. Stalno sam maštao o vozovima, pa me je otac, kad sam imao deset godina, vodio da se vozim od Sombora do susednog Kljajićeva i nazad. Prvo putovanje je bilo sivim šinobusom u rano zimsko jutro. Bio je mrkli mrak napolju, a u šinobusu gužva. Ljudi su napravili mesto da sednem - seća se Kornel.

Njegova željena putešestvija počela su 2007, kad se zaposlio.

- Te godine smo brat i ja putovali vozom kod rođaka u Segedin, a naredne godine u Sutomore, čuvenom kompozicijom "Panonija" na liniji Subotica - Bar. "Panonija" je bila moj najomiljeniji voz, sastavljen od ruskih, mađarskih, srpskih i crnogorskih vagona, ali je, nažalost, Budimpešta otkačila svoja kola. "Mađarskim železnicama" (MAV) sam ponudio saradnju u oblasti marketinga, jer bi mogle bolje da promovišu svoje usluge - kaže Kornel.

U Srbiji je vozom obišao sve gradove, izuzev Bora, Zaječara i Kruševca, do kojih je, kako objašnjava, teže stići zbog lošijih veza.

- Velika putovanja imao sam u Bugarsku, pa do luke Ploče preko Sarajeva i Mostara, kao i do Soluna. Do Linca sam, preko Beča, putovao brzom prugom preko 200 kilometara na sat, ali su mi draži vozovi istočne Evrope, u kojima ljudi stupaju u razgovor i vlada prisna atmosfera - priča Kornel.

Mladog ljubitelja vozova privlači i da upoznaje manje popularne turističke destinacije.

- Jedinstven je bio boravak u Transnistriji, samoproklamovanoj državi u Moldaviji, koja na trgu u Tiraspolju, glavnom gradu, ima veliku statuu Lenjina i čuva uspomenu na SSSR. Dva puta sam posetio Češku, a ponovo ću ići i u Ukrajinu, gde je voz toliko jeftin da za 150 evra mogu da putujem i uzduž i popreko - ističe Kornel.

Zacrtao je sebi da vozom stigne do najsevernijeg grada u Evropi, norveškog Narvika, gde želi da vidi polarnu svetlost, auroru borealis. Već mu se javilo troje saputnika za putovanje do Vladivostoka, poslednje stanice transsibirske železnice, duge 9.303 kilometra.