Srce Rusije usred kapele Svetog Nikole

SA moskovskog "Šeremetjeva" avion je poleteo sat iza ponoći, a pistu novosibirskog aerodroma "Tolmačevo" dotakao je posle malo manje od četiri časa. Satove smo zatim namestili na još plus četiri, i tako je počela sibirsko-srpska priča.

Prethodno, svako ko nije mogao da spava u avionu bio je svedok toga kako sunce na istoku od daleke svetlosne tačkice postaje horizont ispod koga lenjo drema zastrašujući sivi front oblaka, dug dva sata avionskog leta. Tokom sletanja, "erbas" je ponirao punih pet minuta kroz nebeske snežne nanose, a onda se ukazao razliveni Ob, treća po veličini reka u Rusiji. I tu, u beloj pustinji, na mestu gde su se 1893. sreli Transsibirska železnica i moćna reka, rodio se svojevremeno Novonikolajevsk, danas Novosibirsk - grad "srce" ogromne Rusije.

U Novosibirsk, srpska delegacija putovala je na sportski Kup prijateljstva. Sem takmičara u borilačkim sportovima, išli su i privrednici i muzičari grupe "Balkanika". Od šezdesetak ljudi iz Srbije, možda je samo Rajko Baltić, vođa delegacije, znao šta nas zaista čeka.

Domaćini su nas ugostili u "Meriotu", svom najprestižnijem hotelu u samom centru grada. Međutim, sav raskoš hotela "pao je" pred monumentalnošću zgrade novosibirske državne opere i teatra, baš prekoputa zavejane ulice.

PROČITAJTE I:Susret dobrih prijatelja

- Zgrada opere počela je da se gradi 1938, a završena je 1945. Zbog kupole koja u prečniku ima 40, a visinu 30 metara, veća je i od Boljšog teatra. U ovoj zgradi tokom Drugog svetskog rata čuvani su eksponati iz 20 najvećih muzeja SSSR, koje je sovjetska vlast spasavala pred Nemcima. Nije bilo uglja za obične ljude, ali je moralo da ga bude za grejanje depoa s neprocenjivim kulturnim blagom nacije - ispričao nam je kustos Sergej, koji je goste iz Srbije iste večeri odveo na "Seviljskog berberina".

Novosibirsk može da se pohvali najvećim pozorištem u Rusiji

Srpski sportisti, pa i novinari, ostali su zatečeni pozorištem na četiri sprata sa više od 900 mesta i statuama anđela duž amfiteatra. Sa tavanice je blistao najteži kristalni luster na svetu... Pre odlaska u operu, ko nije bio umoran mogao je da se uveri da se najveći spomenik Lenjinu u Rusiji nalazi na istoimenom trgu sa koga se i ulazi u kompleks teatra. Nekoliko stotina metara dalje, duž iste Krasnaje avenije, nalazi se geografski centar Rusije - Kapela Svetog Nikole.

- Kapelica sa sadašnjim izgledom nikla je 1914. - ispričao nam jemonah.

Kapela Svetog Nikole

- Prethodno, tu je bio drveni hram. Mnogo pravoslavnih vernika, pre svega Rusa, dolazi ovde da nogom stane u "centar" svoje zemlje.

Pukovnik Rajko Baltić daje najbolji savet za obilazak Novosibirska:

- Ko misli da može da obiđe 505 kvadratnih kilometara grada trčeći s kraja na kraj - nije zdrav. Da bi se Nobosibirsk video, potrebna su dva godišnja doba. Čuvajte noge, otvorite srce i Sibir će vam sam sve reći!

Naš reporter sa Rajkom Baltićem i Aleksandrom Zoldastanovim

I negde iza ponoći, između ovih rečenica, baš kao u ruskim romanima, otvorila su se vrata "Meriota" i ušao je jedan od najpoznatijih hirurga Aleksandar Zoldastanov, vođa "Noćnih vukova" i, navodno, "treći čovek" Rusije. Bajker koji "sa Putinom pije kafu", u zasneženoj motorističkoj odeći uputio se pravo ka trenerkama sa grbom Srbije.

Spomenik Vladimir Iljič Lenjin

- Momci, da li ste dobro putovali, da li je hladno kod nas u Sibiru? - smejao se Zoldastanov, ne krijući da je sa još 50 "vukova" stigao u Novosibirsk zbog Srba.

- Navijaću u meču za vas, jer je Srbija u mom srcu odmah pored majke Rusije - pričao je on, pokazujući srpsku trobojku donetu u jakni.

Zoldastanov odmah naglašava da obožava Srbiju, ali i Republiku Srpsku i sve njene ljude.

- Ne mogu da zaboravim kada sam 2009, sa predsednikom Putinom, bio u Beogradu na stadionu "Marakana" i kada su vaše "delije" iznele transparent na kome je pisalo: "Stariji brate, poljubi majku našu, i kaži da smo ponosni što se borimo, da ćemo se boriti, kaži da je volimo". Nikada mi tako srce nije igralo - pričao je Zoldastanov reporteru "Novosti", i "priznao" da je velika Rusija o Zapadu i njegovog politici "učila" i na primeru Srbije.

SIBIRSKI RADOVAN

Zove se Radovan Simić, rodom je iz Srebrenice, a od 1997. u Novosibirsku drži restoran "Balkan gril". Radovan od Sibira, kako mu je nadimak, istinski je gastronomski konzul Srbije, plus trener reprezentacije kuvara ovog grada koji su na nacionalnom prvenstvu zemlje ove godine osvojili treće mesto.

Radovan Simić

- Od 1987. do 1989. SDPR me je "izvezao" u Libiju, te sam bio lični Gadafijev kuvar dve godine. Odličan je čovek bio. Onda sam radio kao šef centralne kuhinje "Komgrapa", a 1992. došao sam u Podmoskovlje, i u Novosibirsk.

U Novosibirsku, inače, živi desetak Srba, a Simić u njemu boravi najduže.