Bitka za Azov – rat za Porošenka

Ukrajinska vojska nije prebačena na najviši stepen borbene gotovosti jer novca nema, ali „predizborno ratno stanje“ uklapa se i u manje finansijske okvire, sa ciljem preživljavanja vladajuće garniture

Moskva neće uvoditi sankcije protiv ukrajinskih građana, izjavio je predsednik Vladimir Putin tokom prošlonedeljnog Samita G20 u Argentini. Ocenjujući akcije ukrajinske Ratne mornarice u zoni Kerčkog moreuza 25. novembra, kada je umalo došlo do sukoba većih razmera, ruski lider je istakao da je to bila provokacija koju je Kijev iskoristio za uvođenje ratnog stanja na delu državne teritorije. Na taj način, naglasio je, Kijev je podelio zemlju na dva dela – na „pouzdani“ i onaj koji to nije. Potom je objasnio da u Ukrajini vlada „partija rata“, nezainteresovana za mirno regulisanje sukoba u Donbasu, već krivicu za svoje neuspehe svaljuje na „rusku agresiju“. „Mi nikakve sankcije prema građanima Ukrajine nećemo uvoditi. Štaviše, postupićemo suprotno i krenuti putem liberalizacije boravka građana Ukrajine i njihovog sticanja ruskog državljanstva, ukoliko neko od njih to želi“, poručio je Putin, komentarišući odluku kijevskih vlasti da zabrani ulazak u zemlju ruskim državljanima starosti između 16 i 60 godina. Odluka je doneta samo za period trajanja ratnog stanja od 30 dana, proglašenog 26. novembra posle sukoba kod Krima, odnosno strateški važnog mosta koji je Rusija ove godine pustila u saobraćaj.

ISPLANIRANA PROVOKACIJA

U ukrajinskom parlamentu, Vrhovnoj radi, predložili su čak da se odluka o zabrani ulaska proširi i na žene, ruske državljanke, ali zasad to, ipak, nije prošlo. Režim ratnog stanja uveden je u 10 ukrajinskih regiona koji se dodiruju s Rusijom, Belorusijom i Pridnjestrovljem (Moldavijom), kao i s Krimom, uključujući i Azovsko-kerčki akvatorij. Formalno, povod je incident od 25. novembra, kada je Moskva – posle višesatnih pregovora i jurnjave po Kerčkom moreuzu – onesposobila i zaplenila tri ukrajinska ratna broda i uhapsila 24 vojnika zbog pokušaja ilegalnog prolaska kroz ruske teritorijalne vode.

PROČITAJTE JOŠ: RASTU TENZIJE: Ukrajinski tenkovi na granici Rusije

Putin je to nazvao „isplaniranom provokacijom“. Moskva namerava da dokaže, i pravno utemelji svoje tvrdnje, da su ukrajinske vlasti namerno izvele provokativna dejstva. Na Samitu G20 u Argentini Putin je već izložio stranim liderima, pre svih nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, argumentaciju i stav Rusije o ovom pitanju, kao i hronologiju događaja od 25. novembra. Prema njegovim rečima, sagovornici mu nisu protivrečili. „A kakve i mogu da budu primedbe, kada je u brodskom dnevniku zapisano da im je postavljen zadatak da neprimetno prodru u naše teritorijalne vode i prođu Kerčki moreuz. To je planirana provokacija, što se vidi iz dokumenata i izjava mornara“, objasnio je ruski predsednik.

Da su pripadnici ukrajinske Ratne mornarice samo želeli da prođu kroz moreuz i doplove do Mariupolja i Berđanska, oni bi to uradili kao u septembru, kada su im ruske vlasti dodelile oficira koji ih je sproveo – ne kršeći pravila međunarodne plovidbe, ukazao je Putin. S druge strane, ukrajinska mornarica u Azovskom moru hapsi ruske ribare i drži ih mesecima u zatvoru. Zato Putin ističe, kako prenosi „Raša tudej“, da je u Kijevu na vlasti „partija rata“, koja nije zainteresovana za deeskalaciju situacije u Ukrajini: „Analiza poslednjih događaja povezanih sa provokacijom u Crnom moru, kao i to što vidimo u Donbasu, govori o tome da je aktuelno rukovodstvo Ukrajine potpuno nezainteresovano za regulisanje situacije, pogotovo mirnim sredstvima. To je partija rata i dok je ona na vlasti nastavljaće se slične tragedije i rat će trajati.“
Šef ruske države ocenio je da je vlastima u Kijevu, u uslovima stalnih provokacija, lakše da nastavljaju politiku pljačke naroda i države. U tom smislu je podsetio na poslovicu: „Nekom rat, nekom brat“. „Uvek je lakše da se ratom prikrivaju promašaji u ekonomskoj i socijalnoj politici. Kriv je ’spoljni agresor’ i za to što ne može da se skrpi kraj s krajem u budžetu, pa se mora sve vreme stajati s ispruženom rukom i tražiti novac od MMF-a i drugih sponzora, prebacujući odgovornost i teret na buduće generacije“, podvukao je ruski predsednik. Kako je naglasio, uvođenjem ratnog stanja, u Ukrajini se ograničavaju građanska prava i slobode, kao i političke aktivnosti. Putin je još primetio da se ratno stanje uvodi upravo u onih deset oblasti Ukrajine – u kojima predsednik Petar Porošenko ima najmanju podršku: „To znači da je aktuelno rukovodstvo Ukrajine sopstvenim rukama podelilo zemlju, na pouzdani deo i onaj koji to nije.“ Putin je naglasio da Moskva neće prekinuti komunikaciju s Kijevom, ali da to sada teško ide jer druga strana ne izvršava preuzete obaveze.

„CRVENE LAMPICE“ U SAD

Samit u Argentini predsednik Ruske Federacije iskoristio je i za niz važnih bilateralnih sastanaka. Osim razgovora s Merkelovom i Makronom, Putin se sastao i s kineskim liderom Si Đinpingom, predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, japanskim premijerom Šinzom Abeom. Održan je i trojni rusko-kinesko-indijski mini-samit s predsednikom Sijem i premijerom Indije Narendrom Modijem. Putin je razgovarao i sa saudijskim liderom Muhamedom bin Salmanom, s kojim je dogovorio nastavak saradnje po formuli „Opek plus“, odnosno kao i monitoring i operativno reagovanje na tržištu nafte. Upravo ovaj susret, dok je Rijad pod optužbama Zapada u „slučaju Kašogi“, pali crvene lampice u SAD – čiji je lider Donald Tramp u poslednji čas otkazao već pripremljen sastanak s Putinom u Argentini.
Povod za ovako nediplomatski postupak bila su upravo dešavanja u Kerčkom moreuzu, ali je do kratkog susreta lidera SAD i Rusije ipak došlo u Argentini. Kako ističu u Kremlju, zbog otkazivanja sastanka s Putinom, Tramp je ostao uskraćen za detaljno objašnjenje šta se dogodilo kod Kerča. Još jednom se pokazalo da u Vašingtonu postoji sukob dve Amerike: jedne koja je do poslednjeg momenta pripremala Trampov susret s Putinom i koja želi saradnju s Moskvom o najznačajnijim globalnim pitanjima, i druga koja je rušila ovaj sastanak i sabotirala svaki mogući dogovor. Može se pretpostaviti i da u američkom vrhu postoji uticajna struja kojoj odgovaraju tenzije i provokacije u Evroaziji, i koja ne želi stabilnost i prosperitet ovog dela sveta. S druge strane, u Ukrajini postoji predsednik Porošenko koji, uoči predstojećih izbora za šefa države 31. marta, jedva prebacuje pet odsto popularnosti.

PROČITAJTE JOŠ: Ukrajina tražila od SAD da izvedu "vanredni" let

S takvim rezultatom ni on ni njegova vlada nemaju budućnost. Uvođenje ratnog stanja donosi, kako je i Putin naglasio, restrikcije građanskih i političkih prava, a po potrebi se ograničenja mogu pooštravati – ukoliko se proceni da predizborna kampanja ide loše. Može se zamisliti i scenario po kome je kijevski vrh planirao da tri ukrajinska broda, sa sve posadama – budu potopljeni, a ne samo onesposobljeni i uhapšeni. Tada bi bile uvedene mnogo žešće represivne mere ratnog stanja, na duži rok. Simptomatično je da ukrajinska armija nije, kako nalaže „ratno vreme“, prevedena u najviši stepen borbene gotovosti. Kako smatraju ukrajinski analitičari, do toga nije došlo, jer bi onda vlada morala da izdvoji znatna novčana sredstva, a njih u budžetu naprosto nema. Ali „predizborno ratno stanje“ može da se uklopi u manje finansijske okvire, gde je glavni cilj – obezbediti produžetak političkog života vladajućoj garnituri. Zato je „bitka za Azov“ samo deo rata koji se vodi svim sredstvima za opstanak Porošenka i njegove vlasti.

… I SLUTNjA ŽEŠĆIH PROVOKACIJA

Važan je i međunarodni aspekt ovog slučaja. Bivši nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel smatra da je Kijev želeo da uvuče Nemačku u rat protiv Rusije. „Smatram da ni u kom slučaju ne smemo dozvoljavati Ukrajini da nas uvlači u rat. Ukrajina je pokušala da to uradi“, istakao je Gabrijel i izrazio nadu da će Merkelova uspeti da „podstakne strane ka normalnim odnosima“. Čak i ako se zanemari tradicionalno evropsko izjednačavanje „obe strane“ za situacije u kojima se zna ko je odgovoran, ne može se prevideti da je Gabrijel pogodio u centar. Porošenko je „apelovao“ na NATO da pošalje ratnu flotu u Crno i Azovsko more i očigledan je njegov pokušaj da dodatno pogorša odnose Rusije i Evrope, verujući da bi u toj situaciji on bio glavni profiter. U Moskvi sede ljudi koji – za razliku od njega – mogu da predvide više od dva-tri poteza unapred i nisu potopili brodove, sa sve mornarima, braćom Ukrajincima. I dnevnicima u kojima su tačno upisani njihovi zadaci. Ali ovo je tek početak – kako se izbori budu približavali, mogu se očekivati i mnogo žešće provokacije…

(Pečat/Bojan Bilbija)