NEOBIČAN MANASTIRSKI KOMPLEKS: Vladika sa 400 dece

VLADIKA Longin, episkop bančenski, vikarni episkop Eparhije černovičke, u Ukrajini nazvan je "ocem četiri stotine siročića". Longin (svetovno ime Mihail Žar). Znaju ga i po tome što je svojevremeno održao oštru besedu protiv rata u Ukrajini, pozivajući ljude da ne šalju svoju decu u smrt. Zbrinuo je preko 400 siročića, a više od 250 je i zvanično usvojio. Među decom ima one zaražene virusom HIV-a i invalida.

Pročitajte još: NEZAPAMĆENA SOLIDARNOST: Cela varoš gradi kuću za siročiće

Vladika danas sa svojom bratijom i decom živi u selu Bančeni, u regionu Červinci. Inače, Mihail Žar rođen je u blizini, u selu Petruševka, avgusta 1965. godine. Živeo je sam sa majkom i kada mu je bilo 11 godina počeo je da radi na farmi krava, a ubrzo mu je i mati umrla. Godine 1984. oženio se Lilijom (u monaštvu Solomija), sa kojom je dobio troje dece.

Porodica je imala kravu, a višak mleka je Mihail nosio u sirotište. Kada je video uslove u kojima žive deca, 27-godišnji sveštenik je dvoje poveo sa sobom. Posle nekog vremena otac Mihail je upoznao trogodišnjeg Vanju, koji je bolovao od cerebralne paralize i ubedio suprugu da i njega usvoje. Malo-pomalo i usvojene dece je bilo toliko da to više nije moglo da stane na dokumenta.

Mihail je postao monah Longin i sa decom je prešao u drugi dom - počeo je da gradi manastir Svetog Vaznesenja u Bančeniju, a 1999. i ženski manastir Ikone Svete Bogorodice u Bojani. Paralelno sa manastirima išla je izgradnja prihvatilišta za siročad, koje se nalazi u selu Molnica. U muškom manastiru živi preko 80 monaha, a u ženskom 120 monahinja. Otac Longin je duhovnik oba manastira i usvojitelj ili hranitelj sve dece.

Mnogo je dirljivih priča o deci koja su konačno pronašla dom, tu živi, između ostalih, i više od 120 mališana - invalida, kao i osamdesetoro zaraženih virusom HIV-a. U okviru sirotišta otvoren je regionalni centar za AIDS, a viša medicinska sestra, asistentkinja epidemiologa Raisa Kilaru tvrdi da šestoro dece više i nema ovu dijagnozu - jer virus nije detektovan u krvi.

O bolesnim mališanima ima ko da brine

Sam vladika, između ostalog, kaže: "Nebo se raduje ako neko donese radost siročadi. Monah ne odlazi iz svog monaškog života, ali i on mora i drugima davati dobro. Događalo se da ljudi dođu na službu, pitajući gde je otac Longin. A ja sa decom igram fudbal. A šta da radim? "Tata, hajde da igramo fudbal! Kako to možete odbiti? Mislim da će mi Gospod oprostiti ovaj greh, ako je to greh. Bez milosrđa niko neće biti spasen. Niko."

Sva vladičina deca

Pročitajte još: Meštani sami podigli hram

Inače, Longin je preživeo tri infarkta, i samo čudom je još na zemlji, a uprkos svemu što ga je snašlo, ovaj tata često sam kuva supu za svoju decu (inače, o deci uglavnom brinu monahinje i plaćeno medicinsko i nastavno osoblje). Kada dođe među mališane, oni se utrkuju da ga zagrle i poljube, a pošto ih je previše, Longin legne na pod, a oni - preko njega, vrišteći i smejući se i govoreći: "Poljubi me, tata! I mene, i mene!"

DOBROTA SAMA DOLAZI

SVE ovo ne bi bilo moguće da nije drugih dobrih ljudi - kada je započela prva izgradnja, mnogi su došli da rade na gradilištu, poklanjali su cigle, grede, hranu i novac. Pored dece, ovde živi i 60 starijih ljudi, takođe pod starateljstvom oca Longina. Kako sve to uspeva, kada i sam vladika kaže da nikada ni od koga nije tražio pomoć? Jednostavno, pomoć sama svakodnevno pristiže.

Sada otac Longin gradi selo za svoje odrasle usvojenike, jer kaže da je ostaviti decu na pola puta - veliki greh.