Astana, Antarktik i Diznilend

TEMPERATURA koja se ovih dana spušta na minus 18, samo je nagoveštaj kakve zube može da pokaže zima u prestonici Kazahstana. Prošle godine u dva navrata bila je hladnija i od najhladnijeg mesta na Zemlji, Antarktika. Živa u termometru može da se zakuca i na minus 40, šibaju jaki vetrovi, sneg veje i u junu, ali stanovnici Astane kažu da i tako surova klima ima svoje draži.

Kada se reka Išim zaledi, za najmlađe počinje zabava. Po njoj se voze sankama koje vuku psi ili se trkaju na gumenim bananama ispred kojih trče irvasi. Za decu se svakog decembra prave skulpture i gradovi od leda. Pravi Diznilend na Kazaški način.

Ako u Astanu stižete avionom noću, podsetiće vas na usamljeno svetlucavo ostrvo usred mračnog okeana. Moderne građevine i neboderi, osvetljeni su neonskim svetlima najrazličitijih boja, a sam grad se nalazi usred nepregledne stepe.

Pročitajte još: Novo srce Evroazije – Astana

Kada je 1997. godine odlučeno da umesto Alma-Ate prestonica Kazahstana bude Astana, ona je bila grad sa 200.000 stanovnika. Danas ih je oko milion. Na kazaškom jeziku Astana znači "glavni grad", a premeštanje administracije na sever zemlje bio je motivisan praktičnim razlozima. Alma-Ata je tokom istorije često bila izložena zemljotresima, dok, na drugoj strani, Astana ima "centralniji" položaj u državi.

Gradom dominiraju moderne višespratnice. Često staklene, futurističke, ali nije reč samo o poslovnim zgradama, već se u takvim soliterima i živi. Samo u starom delu grada mogu se videti kuće. Stambeni blokovi u centru su planski građeni i svaki ima poseban deo posvećen deci, sa igralištima i igraonicama, u skladu sa podsticajnom politikom rađanja. Jedan od delova Astane nosiće ime po znamenitom Srbinu, pošto je nedavno počela gradnja stambenog kompleksa "BK Tesla park".

Pročitajte još: 24 SATA U ASTANI: Spoj tradicije i modernog

Tokom šetnje bulevarima, jedan od prvih utisaka su besprekorno čiste ulice. Kao i u mnogim zemljama pušenje je zabranjeno u zatvorenom prostoru, iako mnogo ljudi puši. Napolju su propisane zone u kojima je dozvoljeno da se pale cigarete i u kojima su obezbeđene pepeljare.

Piramida mira ispred stambenog kompleksa

Za turiste je obično interesantno da obiđu arhitektonske poduhvate, poput Bajtereka, Piramide mira, Nacionalnog muzeja, opere... Za mnoge od ovih objekata angažovane su arhitekte iz SAD, Ujedinjenih Arapskih Emirata, srpskog "Energoprojekta"...

Tržni centar "Han šatir" sagrađen je kao najveći šator (jurta) na svetu, i nosi jaku simboliku jer Kazasi drže do svojih predaka koji su živeli nomadskim životom. U šoping molovima zastupljeni su brendovi kojih ima svuda po Evropi, a i cene su slične evropskim. Espreso, recimo, košta od dva do 2,5 evra, pivo tri evra ili evro u prodavnici, koka- -kola od dva do 2,5 evra, dok je u prodavnici evro.

Igralište od leda

Sa Bajtereka, grad se vidi kao na dlanu. Na ovaj vidikovac, visok 105 metara, penje se liftom, a na njegovom vrhu je mitsko "jaje" ili kugla koja simboliše smenu dana i noći. U unutrašnjosti su potpisi predstavnika 17 najvažnijih svetskih religija.

Ko ode do starog grada, ima priliku da se na poseban način susretne sa kazaškom kulturom, jer je tu tržnica, prodaju se šubare i jastuci sa nacionalnim motivima, a u ovom delu prestonice smešten je i ruski teatar "Maksim Gorki".

Remek-delo arhitekture

KONjETINA KAD ZAVEJE

U ASTANI se na trpezi često nađe konjsko meso, pogotovu zimi, bez koga, kako se može čuti, organizam teško podnosi niske temperature. Nacionalno jelo bešbarmak služi se za ručak i za večeru, a čini ga mešavina testa, luka i mesa.

Kazasi vole pesmu i igru, i nacionalni instrument im je gudački, dombra, uz koju se peva na način koji podseća na naše guslanje.