DUGOVEČNA NOVOSAĐANKA: Umerena u svemu, osim u radu

RECEPT za dugovečnost!? Oh, pa to se ne zna. To čak ni ja ne znam - prva je reakcija na molbu da čitaocima "Novosti" otkrije tajnu dugog života bake Ilone Kovač, Novosađanke koja je 15. oktobra proslavila 104. rođendan. Međutim, reakcija je odmah prerasla u želju da na osnovu ličnog primera ponudi model koji će možda da donese rezultat. Veoma vitalna, uz neizostavni osmeh i tek poneki izraz zabrinutosti, kada se seti njene bogate prošlosti, počela je priču o novijoj svakodnevici.

- Smatram da je važno biti skroman i umeren. U svemu. Ali ja, recimo, mnogo radim. Čak i sada. S druge strane, veoma malo jedem. Uvek sam malo jela, a mnogo radila. I danas isplaniram šta ću i kako ću. Mislim da me upravo rad održava u životu. U tome prođe dan i osvane sledeći. Ne sme se biti lenj. Ne sme se ništa loše činiti, niti zlo misliti. Samo pozitivno.

PROČITAJTE JOŠ: TRSTENIČANKA PRIMER ZA MNOGE: Anđelina jača i od bolesti, čeka treće dete

Baka Ilonka već više od pet decenija živi u maloj, veoma sređenoj i urednoj kući na novosadskom naselju Satelit. Baštica sa ružama, begonijama, muškatlama privlači pažnju prolaznika baš kao i ofarbani prozori, okrečeni zidovi, popločana staza i terasa...

Rođena je u Bačkoj Topoli, gde je kod opatica izučila za krojačicu. U Novi Sad se preselila kada je imala 16 godina. Radila je najpre u tkačnici pa u hemijskoj čistionici sve do invalidske penzije.

- Ja sam penzioner već 55 godina. Invalid sam prve kategorije. Reumatski artritis. Da sam mogla da ostanem još malo na poslu, imala bih veću penziju. Ali, išla sam na rehabilitacije u banje... Umem da živim sa penzijom. Još znam da ušparam. Imala sam stari "Obodin" frižider, sada sam kupila novi, moderan. Sa 70 godina išla sam da čuvam decu. To sam radila šest-sedam godina.

Život je, kako kaže, nije mazio. Odrasla je uz oca i maćehu, jer ih je majka napustila.

- Najviše sam volela dedu, Voš Janoša. I on je mene najviše voleo. Bio je krojač, imao vinograd i voćnjak, lešnike, smokve, šljive, ribizle, ogrozde... Mnogo smo tada radili i voleli to. Kada je deda umro, život se promenio i došla sam u Novi Sad. Udala sam se, rodila sina i ćerku, Đerđa i Eržebet. Muž je u vreme Drugog svetskog rata bio u izgnanstvu u Lincu, ali se nikad nije vratio. Decu sam sama izvela na put. Ćerka ima Gabora i Melindu, koji takođe imaju po dvoje dece, što su moji praunuci. Imam i čukununuče. Patrika, kojeg je pre dve i po godine rodila moja praunuka Nora. Oni žive u Budimpešti i pre dve godine su me iznenadili. Patrik je imao svega četiri meseca pa su ga meni za rođendan doneli da ga vidim, što je bio poseban poklon.

Baka Ilonkin sin Đerđ (79) živi u istoj kući u zasebnom domaćinstvu. Neženja je i strastven pecaroš, bavi se fotografijom...

- Kada sam proslavila 100. rođendan, rekla sam mu da će ubuduće sam spremati svoju sobu. Idem u radnju, redovno, na pijacu svaki drugi dan. Kuvam svakodnevno, perem sudove, održavam sve po redu. Evo, skoro sam tepihe oprala. Idem u Crkvu Svete Elizabete, tu na Telepu kao i nedeljom na misu u centar u Crkvu imena Marijinog. Ponekad me sin odveze automobilom, ali više volim da idem autobusom. Stignem i da štrikam i da vezem. Volim to. Pogledajte, soba je puna mojih ručnih radova. Tu i tamo ponekad i šijem. Baštu obožavam. Ona me održava. Sve isplaniram, svaki dan. Pridržavam se toga i sve ispunim. Kada se osvrnem, kada pogledam unazad, mislim da mi je najveća greška što sam se udavala. Ipak, najsrećnija sam u bašti - zaključila je baka Ilonka.

ŠEST DECENIJA ISTI STAS

NOSIM haljine koje sam sama šila - kaže baka Ilonka. - Stare su 50 i 60 i više godina. Naravno, očuvane. Jer, tada su ti stari materijali za odeću bili izuzetno kvalitetni. Haljine su nekad bile moderne, ali i sada su još uvek lepe. Tu i tamo neku popravim, ali ne prepravljam. Jer, ja već više od šest decenija imam istu težinu, 52 kilograma i ne menjam ni mere ni figuru. Moju decu sam lepo oblačila. Ja sam im šila odela. Ljudi su mislili da smo imućni.

I DALjE ČITA NOVINE

VOLIM i novine i žurnale i magazine... čitam i ćirilicu i latinicu, bez naočara, ali nekako sve ređe. Jer, sad već i ne vidim baš toliko dobro. Zato volim štiva gde nisu mala slova. Slova u knjigama su sitna. Volim da gledam televiziju, posebno emisije o prirodi, o životinjama, o uzgoju cveća. Imala sam vučjaka, bio je mnogo pametan. Sada imam mačku, mazim je i čuvam.

PROČITAJTE JOŠ: Novi satelit će pratiti uticaj gasova sa efektom staklene bašte

KOD DOKTORA NIJE BILA ŠEST GODINA

BAKA Ilonki su pre nekoliko dana u zlatari, u koju je ušla da pita koliko bi koštala popravka starog prstena, iz torbe ukrali novčanik. Mnogo se uzrujala zbog toga, pozlilo joj je i bila je prevezena u Urgentni centar.

- Nisam ni imala nešto para u novčaniku. Znam da su neke tri žene bile iza mene i gurale su se. Opomenula sam ih. Posle mi je bilo jasno zašto su se gurale. Inače, kod doktora nisam bila pet-šest godina. Nije bilo potrebe. Sada se dogodilo kod lekara da računar nije hteo da prihvati moj datum rođenja - priča baka Ilonka.

ROĐENDANI

BAKA Ilonka je 100. rođendan proslavila u Crkvi imena Marijonog, gde je uz misu dobila i blagoslov i stotinu belih ruža, njeno omiljeno cveće. Od tada, redovno joj za rođendan stiže 100 ruža, ali i onoliko crvenih po godini više od veka.

Ove godine za nju je u crkvi uz pratnju Borisa Semnica na orguljama pevala Renata Starović, operska pevačica SNP-a.