Lijevče polje nije Dražin poraz
31. 10. 2018. u 18:11
Različiti pogledi na sukob crnogorskih četnika i ustaša podno Kozare 1945. godine. Bojan Dimitrijević: Svi akteri imali su tačke sukoba, ali i saradnje u borbi protiv ostalih
Tenkovi hrvatskih snaga
BITKA na Lijevču polju tokom koje su se sukobili četnici pod komandom Pavla Đurišića i ustaše 1945. godine ima ključni značaj samo za crnogorske četnike, kojima je umnogome odredila buduću sudbinu. Đurišićeve snage u vreme sukoba sa hrvatskim odredima bile su van lanca komandovanja Jugoslovenske vojske u otadžbini. Za širu ocenu Ravnogorskog pokreta ona je gotovo - bez značaja.
Boj podno Kozare s proleća 1945. godine, koji je poslednjih dana izazvao veliko interesovanje javnosti u svetlu pisanja hrvatskih medija, ovako komentarišu srpski istoričari. Zagrebački "Jutarnji list" u svom posebnom izdanju "Povijest" ovaj sukob naziva "Pirovom pobedom snaga NDH nad četnicima". U hrvatskoj javnosti već duže vreme se podgreva mit o katastrofalnom porazu četničkih snaga na Lijevču polju, ali i višestrukim vezama četničkih i ustaških snaga tokom rata.
Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da su Đurišićevi četnici u vreme ovih borbi 1945. godine bili izolovani od štaba Draže Mihailovića, čije su se jedinice u to vreme nalazile na liniji Doboj - Derventa i koje uopšte nisu učestvovale u ovom sukobu. On ne spori da su postojale interne veze između zaraćenih vojski, ali to uzima kao jednu od karakteristika jugoslovenskog sukoba.
Pročitajte još - Grobnice Lijevča polja
- U Jugoslaviji se tokom Drugog svetskog rata vodio građanski rat pod okupacijom. To precizno znači da su svi akteri imali tačke sukoba, ali i saradnje u borbi protiv ostalih. To se odnosi i na JVuO, partizane, ustaše, nemačke i italijanske okupatore, crnogorske i dalmatinske četnike - navodi Dimitrijević.
Pavle Đurišić
Veo ćutnje, koji je godinama vladao oko događaja na Lijevču polju, Dimitrijević objašnjava ideološkim zidom koji je decenijama postojao prema svim zbivanjima iz prošlosti u kojima nisu učestvovale partizanske jedinice.
- U starijoj jugoslovenskoj istoriografiji prošlost se posmatrala crno-belo. Sa jedne strane bili su partizani, a sa druge svi ostali. To, prosto, nije tako bilo. Veće interesovanje za Lijevče polje probuđeno je tek devedesetih godina, posebno u Crnoj Gori, zbog ratnih trauma i podeljenosti tamošnjeg društva - navodi Dimitrijević.
Hroničar Ravnogorskog pokreta Miloslav Samardžić tvrdi da je na Lijevču polju poginulo manje od 100 četnika, i to iz odreda sačinjenih najviše od Hercegovaca. Većina je bila iz okoline Gacka, a predvodio ih je pop Radojica Perišić.
- Pavle Đurišić je imao dogovor da svoje ljude stavi pod komandu Sekule Drljevića, koji je njih video u budućoj Crnogorskoj nacionalnoj armiji - objašnjava Samardžić. - Pročulo se, međutim, da će u njoj biti mesta samo za crnogorske četnike, dok će ostali (iz Bosne, Hercegovine, Srbije) biti upućeni u logore. Masa od oko 10.000 vojnika i civila, kojom je komandovao Đurišić, rasula se i krenula svojim putevima. Ova bitka zapravo predstavlja sukob hrvatskih snaga sa malim izdvojenim delovima Đurišićevih jedinica.
Samardžić ističe i da je to vreme sveopšteg kalkulisanja i atmosfera u kojoj je svaka strana htela drugu da iskoristi i odbaci. Hrvatske snage (objedinjene ustaše i domobrani) izveli su slab, takoreći deklarativni napad, u kome su uspeli da ubiju samo izdvojene i nezaštićene četničke grupe.
Bojan Dimitrijević / Miloslav Samardžić
Pročitajte još - SUSRET SA ISTORIJOM: Zašto je Draža popularniji od maršala Tita
- Đurišić se neposredno pre ovih događaja razišao sa Mihailovićem i prišao Srpskom dobrovoljačkom korpusu - nedićevcima. Time se definitivno svrstao u liniju komande sila Osovine. Njegove snage zato su bežale ka Austriji, zajedno sa ustašama, dok je cilj povlačenja Dražinih četnika bila Italija, gde su bili saveznici - pojašnjava Samardžić.
USTAŠKI LOMOVI
SVI veliki oružani dueli između četničkih i ustaških snaga tokom Drugog svetskog rata okončani su - ustaškim porazima. Kako navodi hroničar Ravnogorskog pokreta Miloslav Samardžić, to je bio slučaj sa višednevnim teškim borbom kod Rogatice, završenim 13. oktobra 1943. godine. Ustaše su poražene i u bici za Foču 19. avgusta 1942. i u onoj za Modriču 14. januara 1945. godine.
Naslovna strana „Povjesti“
MANEVRI PAVLA ĐURIŠIĆA
ČETNICI Pavla Đurišića nisu bili fašisti, a svakako nisu verovali u pobedu Nemačke. Oni su samo tražili izlaznu strategiju, budući da se rat bližio kraju - navodi Samardžić.
- Đurišić je najpre hteo da obmane Nemce, koji su mu obećali vozove za prevoz trupa iz Goražda. Njegova namera je pročitana i Nemci su mu otkazali ovu vrstu podrške. Verujem da je želeo da iskoristi i Sekulu Drljevića i za sebe izbori najpovoljniju poziciju za završni čin rata. U tome nije uspeo. Ubijen je, kao što je poznato, u Jasenovcu - navodi sagovornik "Novosti".
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
NIJE SAV SVOJ: Rektor Đokić ne zna šta priča - načisto se pogubio (VIDEO)
REKTOR Vladan Đokić gostujući na RTS pokazao je da nije sasvim svoj.
27. 03. 2025. u 00:34
SKANDAL NAD SKANDALIMA: INTERPOL Sarajevo inicirao raspisivanje međunarodne poternice za Dodikom i Stevandićem
Kako "Novosti" saznaju, od strane Kancelarije INTERPOL-a u Sarajevu inicirano je večeras raspisivanje međunarodne poternice za predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske Nenadom Stevandićem. Sve države članice INTERPOL-a su dobile obaveštenje, s tim da te poternice nisu još važeće dok ih ne odobri Generalni sekretarijat Interpola.
26. 03. 2025. u 23:50
ŠEŠELJ NA TV PRVA O POKUŠAJU OBOJENE REVOLUCIJE: Uhapsiti rektora Đokića, postoje dva glavna centra pobune u Srbiji
PREDSEDNIK SRS prof. dr Vojislav Šešelj i prof. dr Vladan Petrov govorili su na TV Prva o pokušaju obojene revolucije, a lider radikala je rekao da je apsolutno nemoguće da predsednik Srbije Aleksandar Vučić napusti zemlju.
26. 03. 2025. u 21:27 >> 22:20
"VUČIĆ NIKADA NEĆE POBEĆI IZ ZEMLJE" Šešelj: To je apsolutno nemoguće, biće nepokolebljiv i čvrst
PREDSEDNIK Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj rekao je večeras gostujući u emisiji "Prva tema" na TV Prva da je aspolutno nemoguće da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pobegne iz zemlje.
26. 03. 2025. u 22:07
UBICA POLICAJCA PODRŽAVA BLOKADERE: Osuđeni ubica na blokadi Brankovog mosta
BLOKADERI su za zatvaranje Bankovog mosta dobili podršku i osuđivanog ubice policajca.
26. 03. 2025. u 21:44
Mile
31.10.2018. 23:20
Ma koju su to bitku u istoriji pobedili Četnici eto u celom tom ratu jedino je ta bitka bila bez saveznika gde su bili sami ustaše protiv četnika pa ih ustaše pregazile i to načisto.
@Mile - Eh Mile, pametni ljudi kad nesto ne znaju oni cute trazeci odgovore o svojim nepoznanicama ili u knjigama ili od onih koji vec imaju saznanja o njima. Prvi oslobodjeni grad u Evropi je bila Loznica a oslobodjena je krajem avgusta 1941. godine od strane cetnika pod komandom potpukovnika Veselina Misite.O borbama cetnika u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji i Hrvatskoj mozes naci na internetu. Cetnici nisu bili samo Srbi vec i Hrvati, Slovenci, muslimani, Jevreji...
@Mile - Gospodine @Zorane, posto svi vasi istomisljenici tvrde da Broz nije hteo da oslobodi Srbe iz Jasenovca, mene interesuje zasto to nije uradio Draza?. Znate li vi odgovor na to pitanje, posto vidim da odlicno vladate istorijom?.
Prvi oslobodjeni grad u okupiranoj Evropi bila je Loznica, koju su oslobodile jedinice JVuO pod komandom potpukovnika Veselina Misite koji je poginuo u istoimenoj bitci. Istoriju uvek pišu pobednici,u našem slučaju komunisti pa se za mnogo istinitih dogadjaja neće ni saznati .
Ne znam zašto objavljujete bolesne komentare kao što je od ovog Mila. RTRS iz B.Luke je uradila temeljnu emisiju o ovom događaju. Đurišićevi četnici kretali su se čak iz C.Gore u koloni u kojoj su bili i ranjenici i izbjegli narod. Sačekale su ih utvrđene daleko brojnije ustaške snage, a partizani su ih napali sa leđa. O ovom događaju svedoče u toj emisiji stanovnici L.Polja koji su posle svega sahranjivali u masovne grobnice izginule. Ti svedoci pričaju uz suze o golgoti srpske mladosti.
Komentari (22)