Radomir Vergović: Milena Dravić i ja bili smo par

Na korak od Crkve Svetog Đorđa i Užičke gimnazije u srcu grada, pod prozorom kuće u Ulici heroja Luna mladići i devojke skandiraju "Petre, Petre...". Očekuju, u letnje predvečerje, da će se na prozoru pojaviti on, devetnaestogodišnji Era, zvezda filma "Vrata ostaju otvorena", tek prikazanog u Puli. Na istom mestu, "okruglo" šest decenija kasnije, sa Radomirom Vergovićem (79) prizivamo sećanja: poznati užički slikar bio je prvi partner Milene Dravić na velikom platnu, a ostvarenje Františeka Čapa, za oboje, bilo je prvi korak i "karta u jednom pravcu" ka svetu umetnosti.

PROČITAJTE JOŠ - Ljubav iznad svega

- Milenu, sedamnaestogodišnju Beograđanku jedinstvene lepote i talenta, ekipa filma pronašla je u baletskoj školi. Mene, godinu dana starijeg studenta slikarstva, "pokupili" su u Knez Mihailovoj, dok sam korzoom šetao sa društvom. Posle niza proba, uz otpisivanje velike konkurencije, dodelili su nam role Marije i Petra. Ni manje ni više nego glavne uloge. Bio je to Milenin i moj filmski prvenac, njeno prvo i moje, ispostaviće se, jedino filmsko partnerstvo - govori Vergović, likovni čuvar erskog duha. - František Čap, Čeh zavidne reputacije, došao je u Jugoslaviju na poziv slovenačkog "Triglav filma", da tu ostane. Bio je čuven po filmovima "Vesna" i "Ne čekaj na maj". U obilju partizanskih i revolucionarnih filmova, njegov rad se izdvajao po omladinskoj i socijalnoj tematici. Kada je za "Bosna film" započeo rad na "Vratima", ekipa se dala u potragu za mladim glumcima, naturščicima, a Milena i ja bili smo njihov izbor.

Danas, kada je Milena među zvezdama zauvek, sećanja na njen filmski prvenac govore da drugačije nije ni moglo biti.

- Film je u Puli doživeo ovacije publike.

Izlazili smo na bis tri puta. Za razliku od mene, Milena je gajila dublji afinitet prema glumi i filmu.

Bila je ozbiljna i posvećena. Radila je sve lako, kao rođena za glumu.

Njeni kadrovi snimani su bez dublova, iz prve ruke. Mi ostali smo produkciji zalud potrošili kilometre trake.

Milena je bila neobično, neponovljivo lepa: nikada više nisam ugledao lice sa toliko izraza, od dečje naivnosti do umne zrelosti. Zračila je dobrotom i razumevanjem. Ona nije mogla postati ništa drugo do Milena, a naša je počast što smo je u blizini imali.

Popularnost "Vrata" napravila je od Milene i Rada, filmskih Marije i Petra, preko noći prave jugoslovenske zvezde.

PROČITAJTE JOŠ - I u Kanu kao zvezda

- Zatekla me je kratkotrajna filmska slava u Užicu. Dobijao sam svakodnevno desetine pisama. Mislim da me je poštar potajno mrzeo. Publika je u to vreme tražila potpisane fotografije glumaca, a ja sam ih uredno slao obožavateljima. Znao sam ipak da to nije "moje parče kolača". Bio sam uveliko "zaražen" slikarstvom, pa sam posle još jedne epizodne uloge u filmu "Naš auto" odustao od velikog platna. Posvetio sam se, bez rezerve, onom manjem. Diplomirao sam jureći za svojom poetikom, počeo sam da izlažem, imao sam potrebu da se sakrijem u atelje, da stvaram u miru i tišini. Tako sam okončao svoju filmsku karijeru.

Iz jednog ugla Vergovićevog ateljea, iz mora boja, četkica i knjiga, slikar iznosi jedan drag poklon.

- Od Milene sam nedavno, pre nego što će otići, dobio monografiju njoj posvećenu. Ja sam Mileni poklonio svoju, a taj naš poslednji susret bio je dirljiv. Osetio sam koliko je velika privilegija i čast sresti Milenu negde na svom putu. Svojim delom i dobrotom, ona je oplemenila duh ljudi na ovim prostorima - dodaje Vergović.

PETAR I MARIJA

U FILMU "Vrata ostaju otvorena", Rade Vergović tumači lik Petra, maloletnog delinkventa koji beži iz popravnog doma. Tražeći utočište, on odgovara na oglas porodice koja traži unuka nestalog u Drugom svetskom ratu. Petrove planove da ih prevari i opljačka, kvari to što je prvi put u životu dočekan sa ljubavlju i pažnjom, a još više činjenica da se zaljubio u svoju novu "sestru" Mariju, čiji lik tumači Milena Dravić, u svom prvom filmskom nastupu.

ČUVAR ERSKOG DUHA

AKADEMSKI slikar Radomir Vergović rođen je u Užicu 1939. godine. U mladosti vrstan gimnastičar, a zatim i talentovani glumac bez pretenzija da to i ostane, za životno opredeljenje bira slikarstvo. Slikarstvo je diplomirao na Višoj pedagoškoj školi, a zatim i na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Radio je u užičkim "Vestima" kao likovni i tehnički urednik, bio je direktor štamparije "Rujno". Dobitnik je najznačajnije esnafske nagrade ULUPUDS za životno delo. Vergovićeva dela publika je upoznala na 40 samostalnih i oko 200 kolektivnih izložbi. Nedavno, u Užicu je priređena retrospektivna izložba Vergovićevih dela, otkrivajući svu raskoš umetnosti koju iza sebe ostavlja.

- Tokom cele karijere tragao sam za lepotom, danas postiđenom i odbačenom. Želeo sam da ljudi sačuvaju iskonski osećaj za ljudskost. Verujem da će lepota i čovečnost sačuvati svet, to je moj kredo - kaže Vergović, u čiju je čast publikovana monografija "Retrospektiva 1960-2018". Za Užičane, Vergović je najprepoznatljiviji čuvar erskog duha.