KOMENTAR: Riznica

DRAGAN (39) i Ivana (35) Šućurović roditelji su devetoro dece koja odrastaju na čistom planinskom vazduhu, u selu Stublice, kod Trstenika. Iako žive vrlo skromno, ne žele da se odreknu zemlje kako bi ostvarili prava na socijalnu pomoć, što je nužan uslov za tu vrstu podrške.

Žele da žive od obrade malina i odbijaju da opterećuju budžet države, a dobar deo stanovnika mogao bi da se pošalje na kraći kurs kod Šućurovićevih o porodičnoj slozi, suštinskim vrednostima i pravoj sreći.

Mali nukleus nezagađenih emocija ovoj porodici je dovoljan da im jutro bude dobro, a dan još bolji kad osmoro dece najmlađe uči da hoda. Nije to prihvatanje nemanja, već nega didaktike po kojoj se pokolenje uči i da sticanje nije i ne sme da bude samo sebi svrha, ali da se, kada se već stiče, samo iz rada rađaju rod i plod. Takva pedagogija ti daje na znanje da si na poslu dok traje smena, a da ti među svojima nema zamene. Kod kuće si uvek potreban i dežuran.

Pročitajte još - Devetoro dece ljubavi i sloge

Iz te suptilne pedagoške jednostavnosti rodila se nežna pažnja prema potomstvu uz rađanje dostojanstenog duha koji ne želi da je siromašan i da nema. Zato su, u stvari, Šućurovići bogatiji od većine, jer znaju da nikada nećeš biti sit ako se hraniš samo jelom koje ti drugi nude, ali i da dubok džep ne podrazumeva uvek bogatstvo.

Umesto sadržaja "Službenog glasnika" i propisa o socijalnim davanjima, Dragan i Ivana znaju sve ispisane rečenice u đačkim sveskama petoro dece od šest do 13 godina i sve usmene želje četvoro mališana, među kojima najstarije ima pet, a najmlađe tek godinu. I u tom slušanju i osluškivanju bližnjih skriveno je celo bogatstvo. Blagostanje je kad deliš dom s nekim ko te voli, ko ti dobro misli. Broj kašika u tanjiru tu sreću ne umanjuje.