Novo srce Evroazije – Astana

Ove godine, 6. jula, navršiće se 20 godina od kada je grad Astana dobio zvanično status prestonice Kazahstana. Kada je 1994. godine predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev objavio ovu odluku u lokalnom parlamentu, tada je malo ko mogao da poveruje da će njegov predlog biti realizovan.

Posle raspada Sovjetskog Saveza jedno za drugim prestajala su da rade preduzeća i ogromnan broj radnika je tek počinjao da se navikava na život u novim tržišnim uslovima i zato je ta odluka izazvala mnogo rasprava.

Međutim, već je prvih deset godina života u novoj prestonici jasno pokazalo da se zahvaljujući ovom rešenju na karti Kazahstana pojavio grad kojim se sad diče njegovi stanovnici i kojem se divi ceo svet.

Iz tople Almate rešili su da se presele iz nekoliko razloga. Bivša prestonica nalazila se u seizmički aktivnom području, a tome treba dodati prenaseljenost, gustu gradnju i saobraćajne kolapse, dok se Astana nalazi u prostranoj stepi.

PROČITAJTE JOŠ - Tesline ideje videlo 250.000 ljudi

U izgledu Astane vide se najhrabrije, najoriginalnije i najprogresivnije ideje arhitekata svetskog glasa: Kise Kurokavi, Normana Fostera, Renata Arketi i dr.

Pored toga, sastavljena od najboljih odlika savremene svetske arhitekture i novih naprednih inženjerskih i građevinskih tehnologija, prestonica Kazahstana postaje živopisna ekskluzivna metropola.



U Astani se jasno da pratiti filozofija spajanja istoka i zapada, severa i juga, različitih civilizacija i kultura sa prirodnom i elegantnom dominacijom nacionalnih tradicija.

Astana je 1999. godine dobila nagradu Uneska „Grad sveta“. Brz porast broja stanovnika postaje znak uspešnog razvoja grada. U godini kad je objavljeno premeštanje prestonice, u njoj je živelo svega 225 hiljada ljudi. U Astani danas živi više od milion stanovnika.

Primetićemo da su svoj udeo u razvoju prestonice Kazahstana imale i srpske kompanije, a kvalitet njihovog rada visoko cene kazahstanski naručioci.

U Kazahstanu rade srpske kompanije u oblasti poljoprivrede, maloprodaje, veleprodaje i ugostiteljstva. Ovde rade velike srpske kompanije kao što su „Energoprojekt“, „Planum“, „Enterijer Janković“, a nalaze se i proizvodi kompanija „Tigar“, „Tarket“ i drugih.



Danas je Astana centar evroazijskog prostora koji organizuje različite forume, kongrese i druge događaje širokih razmera od međunarodnog značaja. Ovde je 2010. godine održan Samit država članica OEBS-a, Astana je postala mesto gde se razgovoralo o bezbednosnim pitanjima i sirijskom problemu.

Veliki ekonomski događaj međunarodnog karaktera bila je međunarodna izložba „EKSPO“ u Astani tokom leta 2017. godine na temu „Energija budućnosti“, na kojoj je učestvovalo 115 zemalja i 22 međunarodne organizacije. Na svečanoj ceremoniji otvaranja učestvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema rečima organizatora događaja, srpski paviljon bio je jedan od najposećenijih na izložbi.

Kao znak jačanja prijateljstva između Kazahstana i Srbije, kao i odavanja priznanja za zalaganje i rad svetski poznatog naučnika Nikole Tesle u novembru 2017. godine u kazahstanskoj prestonici jedna ulica je ponela njegovo ime. Takođe, u Astani je bio potpisan Sporazum o uspostavljanju čvršćih veza i pobratimljenju između Astane i Beograda.