ZAMIRE RUDARSKO NASELJE KOD DESPOTOVCA: Utihnuli krampovi, gasi se i život

IZDVOJENO odeljenje OŠ “Vuk Karadžić” iz Resavice u Ravnoj Reci pohađa samo troje đaka. Toliko ih ukupno ima u ovom rudarskom naselju kod Despotovca, koje je jedno od najstarijih u opštini, nastalo 1918. godine. U vreme kada je Ravna Reka bila u ekspanziji od 1945. do 1973. godine, kada je rudnik ugašen, ovde je živelo više od 4.000 ljudi, a danas ih je jedva 150. Imaju jednu prodavnicu mešovite robe, poštar dolazi dva puta nedeljno, ali već dve godine nemaju javni prevoz. Otkako su utihnuli krampovi, kao da je i život počeo da se gasi.

Meštani se još sećaju vremena kad je reka ljudi išla od naselja ka jami, a druga iz jame ka naselju. Čuli su se nemački, ruski, mađarski, poljski, albanski, makedonski i srpski jezik. Naselje je imalo najveću katoličku crkvu u Srbiji, 14 kafana, 11 mesara, osam pekara, poslastičarnicu, bioskop sa svakodnevnom projekcijom i najveću samoposlugu u regionu s metražom. Hotel “Topoljar”, sagrađen 1947. godine, imao je lift za prevoz gostiju do soba i lift za dopremanje hrane iz kuhinje. Tada ni slični objekti u Kragujevcu nisu imali liftove. Na svakoj od tri terase svirala je zasebna muzika, a Jagodinci, Ćupričani i Paraćinci bili su redovni gosti. Imali su vodovod, ulično osvetljenje, osmogodišnju školu sa 500 đaka u dve smene...

- Voleo bih da idem u školu sa više drugara. Nemam sa kim ni da se igram. Družimo se sa kućnim ljubimcima. Moja sestra Lana ide u treći, a Aleksandar Petrović i ja u prvi razred - priča Nikola Antonić.

Goran Stamenković

PROČITAJTE I: Lica svetaca na ikonama iz zgarišta

Učiteljica Jasmina Kovačević kaže da je 1985. u naselju živelo 1.000 stanovnika, a školu je pohađalo pedesetak đaka. Već desetak godina na nastavu dolaze samo po dva do tri učenika. Rasporedi, kaže, vreme, a najvažnije je da su svi aktivni tokom celog časa. Hendikep je što, iako su sva tri đaka veoma talentovana, ne mogu da se upoređuju sa vršnjacima, a prednost je u tome što ima više vremena za svakog od njih.

- Kada bi nekad deca izašla iz učionica, popunila bi sva tri školska dvorišta. Ovde je sada lepo samo za penzionere, zbog prirode i čistog vazduha, ali za mlade ovde nema perspektive - kaže penzionerka Živka Perić (63), koja se bavi proizvodnjom povrća u plasteniku.

Goran Stamenković navodi da ima pet-šest komšija s kojima se druži. Odu u obližnju šumu da beru pečurke i da spreme drva za zimu. Koliko će dugo opstati ovde, on ne zna, ali smatra da će se naselje ugasiti za najviše dvadesetak godina.

Ravnom Rekom nekada je saobraćao i popularni “ćira”, s teretnim i putničkim vagonima. Tadašnja pruga, na relaciji Ćuprija - Senjski Rudnik - Ravna Reka bila je druga u Srbiji, ali prva po visini uspona, jer je najviša kota bila na nadmorskoj visini od 712 metara. Pruga je zatvorena dve godine posle rudnika - 1975.

Živka Perić

Naselje je imalo dve rudarske kolonije sagrađene 1922. Svaka zgrada je imala po četiri stana. Sada su gotovo prazne, s najviše jednim stanarom, oronule, s polupanim prozorima. Deluju gotovo avetinjski, a mnoge su i srušene zbog bezbednosti.

ODLAZILO PO PET PORODICA NA DAN

Goran Dimitrijević kaže da je tridesetih godina prošlog veka u naselju bilo oko 4.000 ljudi, kada je Jagodina imala oko 7.000 stanovnika. Pokojni otac mu je pričao da je 1942. Jagodina imala kaldrmu, a Ravna Reka je bila popločana “kockom”, imala je i ulično osvetljenje.

- Godine 1968. u školi je bilo gotovo 400 učenika. U prvom razredu nas je bilo 35, a već kad smo pošli u drugi razred ostalo nas je samo 18. Po pet-šest porodica svakodnevno se selilo u Resavicu, ali i u Jagodinu, Ćupriju i Kragujevac - seća se Dimitrijević.