Zaboravljeni hrast Luja Bartua

SAMO sedam meseci posle atentata u Marselju, kada su ubijeni kralj Aleksandar Prvi Karađorđević i Luj Bartu, ministar spoljnih poslova Francuske, u Parizu i Beogradu, u njihovu čast, zasađeni su memorijalni hrastovi. Po starom plemenitom običaju, u spomen kralju Ujedinitelju, hrast lužnjak posađen je u pariškim Marsovim poljima, kod Ajfelove kule, a isti takav u slavu prijatelja našeg naroda Bartua, u Beogradu, na Kalemegdanu, prekoputa francuske ambasade.

Od ovog događaja o kom je tadašnja beogradska štampa pisala sa izrazitim poštovanjem i uvažavanjem, prošlo je gotovo osam i po decenija. Na Kalemegdanu, na mestu na kojem bi po svemu trebalo da je memorijalni hrast iz 1935. godine, nažalost nema oznake da je stablo koje se tu nalazi baš stablo posvećeno Luju Bartuu.

Pročitajte još: Kralju Aleksandru Karađorđeviću došla glave versajska Evropa

Do podataka o događaju između dva svetska rata, došao je Beograđanin Dragan Stanković. Ovaj zaljubljenik u beogradsku arhitekturu, krenuo je tragom novinskih tekstova i pokušao da locira "zaboravljeni" hrast.

- Pratio sam opise mesta, gde je hrast lužnjak zasađen - priča Stanković. - Na Kalemegdanu sam pronašao jedan jedini koji odgovara opisu: "zasađen na širokom travnjaku, ispred mermerne palate poslanstva Francuske, između šume lipa, bagremova i niskih bokora, na mestu sa koga se pruža najlepši pogled na svetu, na dve reke, na brežuljke Beograda. "Duboko verujem da je baš to stablo posvećeno Luju Bartuu, ali to bi trebalo istražiti i ove godine, uoči obeležavanja završetka Prvog svetskog rata, posebno označiti.

U preduzeću "Zelenilo Beograd" kažu da se prirodno dobro "Stablo hrasta lužnjaka" nalazi na prostoru parka Kalemegdan i da je zaštićeno 11. maja 1981.

Foto: Foto P. Milošević

- Stablo je na prostoru Velikog Kalemegdana, u veoma je dobrom stanju i tipičan je primerak svoje vrste - objašnjavaju u "Zelenilu". - Stablo, prema našoj proceni, ima oko 150 godina. Po podacima dobijenim merenjem 2014. godine, visoko je oko 18 metara, obima gotovo četiri metra i krošnjom širokom gotovo 23 metra. Ipak, ne posedujemo preciznu informaciju da li je ovo stablo posvećeno Luju Bartuu.

Pročitajte još: Sudbinski znakovi nagoveštavali tragičnu smrt kralja Aleksandra!

I u francuskoj ambasadi su tek sada čuli priču o hrastu. Nemaju, kažu, nikakav dokument koji svedoči o tome.

- Ove godine, sa srpskom stranom, obnavljamo Spomenik zahvalnosti Francuskoj - kažu u Ambasadi Francuske. - Učestvujemo, takođe, u nizu događaja kojima se obeležava stogodišnjica Prvog svetskog rata, u kom smo ratovali rame uz rame. Pripremamo i izložbu posvećenu uspomenama građana Srbije čiji su preci bili deo francusko-srpske zajedničke istorije. Našu zajedničku istoriju, nažalost, obeležila je i tragična smrt kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i Luja Bartua u Marselju. Inače, u vrtu naše rezidencije u Beogradu postoji samo jedan spomenik, i to je upravo bista Luja Bartua, koja je ovde postavljena na predlog Bartuovih potomaka.

Kralj Aleksandar I Karađorđević i Luj Bartu uoči atentata - Foto Tanjug - arhiva

VELIKA SVEČANOST

CEREMONIJA sadnje memorijalnog hrasta u čast Luja Bartua, na Kalemegdanu, 26. maja 1935. godine, bila je izuzetno dostojanstvena i svečana. Prisustvovali su Rober grof de Dampjer, ambasador Francuske, i admiral Muže, zapovednik francuske sredozemne eskadre, kao i Stevan Ćirić, ministar prosvete, i Vlada Ilić, gradonačelnik Beograda. Koliko je događaj bio važan za Francusku, svedoči i što su osim naših ratnih brodova "Sava", "Vardar" i "Drava", za vreme ceremonije na Savi bili ukotvljeni i francuski "Alžeri", "Turvil" i "Dipleks", koji su iz Sredozemlja u Beograd stigli preko Crnog mora i Dunava.

ZAHVALNOST "NOVOSTIMA"

VRLO smo zahvalni "Novostima" koje istražuju priču o memorijalnom hrastu u čast Luja Bartua - kažu u Ambasadi Francuske. - Sa posebnom pažnjom, pratićemo dalji razvoj priče o hrastu. Sa ponosom ćemo se uključiti u svaku inicijativu da se to plemenito drvo na dostojan način obeleži i neguje, jer smo svakodnevno posvećeni unapređenju francusko-srpskih odnosa i negovanju uspomena iz naše zajedničke prošlosti.