Urušava se trščara Vukovog pisara

SANDIĆEVA kuća na Karađorđevom trgu u Zrenjaninu - poslednja banatska trščara i nepokretno kulturno dobro sa statusom spomenika kulture od velikog značaja pod zaštitom države - nestaje sa lica zemlje!

Kuća je bez ikakve zaštite i urušava se već godinama. Najloni kojima je uoči zime prekriven krov popustili su pod kišom, snegom i naletima vetra. Fasadni deo zgrade od pada štite improvizovane grede, postavljene više reda radi i da bi pešaci mogli nesmetano da se kreću trotoarom. Pod okriljem noći, nedavno je ukradeno i obeležje - tabla sa natpisom da je reč o domu u kojem je rođen Aleksandar Sandić (1836-1908), književnik i pisar Vuka Karadžića.

SANDIĆ je ostao upamćen kao Karadžićev lični sekretar, ali u pitanju je izuzetan i svestrani intelektualac koji je obeležio svoje doba. Bio je srpski istoričar, prevodilac, pisac, profesor Karlovačke gimnazije, jedan od istaknutijih kulturnih delatnika i predvodnika srpskog nacionalnog pokreta u Južnoj Ugarskoj tokom druge polovine 19. veka. U Beču je Vuku Karadžiću zdušno pomagao u njegovoj reformi srpskog jezika i pisma, a bio je i bliski saradnik Svetozara Miletića, čijoj je Srpskoj narodnoj slobodnoumnoj stranci pripadao.

PROČITAJTE JOŠ - Vukov pisar dobija muzej

Zahvaljujući zalaganju ovog pregaoca u Matici srpskoj postoji niz starih rukopisa i knjiga od neprocenjivog značaja za kulturnu baštinu našeg naroda. Sandić se smatra pionirom moderne zaštite spomenika kulture u oblasti rukopisa i štampanih dela. Apsurd je da ne može da se zaštiti njegova rodna kuća, na koju je bio izuzetno ponosan i isticao kako je iz ovog "ratarskog gnezda" stigao do diploma i titula u Beču.

KUĆA je, objašnjava etnolog Branislav Milić iz zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, podignuta 1790. Građena je od naboja i ima krov na dve vode, pokriven trskom, sa naglašeno isturenom strehom duž dvorišne strane. Čelom je okrenuta ulici, sa dva prozora čiji su ramovi duboko uvučeni.

- Jedan je od retkih sačuvanih primeraka koji ukazuju na način građenja stambenih prostorija krajem 18. veka. Predstavlja tipičnu banatsku kuću iz vremena kada ona još ne dobija trem kao opšte obeležje i stoga ima veliki značaj u sagledavanju razvoja objekata na ovim prostorima - iznosi Milić.

JOŠ 1999. godine Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture sačinio je projekat rekonstrukcije, ali je on završio u fioci. Ni revizija projekta od strane zrenjaninskih zaštitara iz 2002. nije uspela da pomakne stvar sa mrtve tačke. Sandićeva kuća služila je samo za predizborne kampanje lokalnih stranaka, a sve vlasti u gradu na Begeju pravdale su se da ništa ne mogu da preduzmu zbog neraščišćenih imovinsko-pravnih odnosa na objektu i preklapanja nadležnosti.

PROČITAJTE JOŠ - Višnjić u srpskom kulturnom nasleđu

Drugim rečima, grad nije imao novca da otkupi kuću od vlasnika, a Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, koji treba da brine o Sandićevoj kući, nije se baš pretrgao da obezbedi sredstva i upriliči izgled poslednje banatske trščare.

- Procena stručnjaka je da je objekat moguće zaštititi. Ali uzimajući u obzir trenutno stanje, dilema je da li uraditi sanaciju, odnosno rekonstrukciju, ili repliku. Grad je spreman da učestvuje u ovom projektu. Stalo nam je da sačuvamo izuzetno kulturno dobro i Sandićevu kuću pretvorimo u svojevrsni muzej, na ponos Zrenjanina - kaže zamenik gradonačelnika Saša Santovac, dok lokalna policija traga za "pozajmljivačima" obeležja sa kuće.