Vojvođanske priče: Na krstu oslikao ljubavnicu popa

IAKO je Irig od Dunava udaljen kilometrima, pa ni pecaroša nije bilo, Irižani su još u drugoj polovini 19. veka imali ribarsku pijacu. Tu se dovlačilo i po 40 zaprežnih kola natovarenih svežom ribom, kojom se snabdevalo i monaštvo svih fruškogorskih manastira. Tovari svežeg ulova, sa iriške pijace otpremali su se u čitav Srem. I baš u vreme kada je trgovina ribom cvetala, Irižani su svoj glavni varoški trg nazvali po ribarima i unosnom poslu. Tada je nastala i anegdota o Ribarskom trgu, slikaru i mesnom parohu, koja se i danas prepričava.

Ali pre “smešne priče” o slikaru i njegovoj neslanoj šali, koju je “smestio” iriškom popu, iz osvete zbog duga, krenimo redom...

Početkom 19. veka, Irig je imao organizovan ribarski esnaf. O tome svedoče i podaci iz 1805. godine, kada je imao 225 zanatlija i 35 trgovaca, a tada su samo ribom trgovale 33 radnje.

PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Dame Srbiji pripojile Vojvodinu

- Trgovina ribom u Irigu bila je dobro razvijena, jer su se u to vreme Srbi širom Ugarske pridržavali posta i u te dane jeli uglavnom ribu. Nema pisanog traga o tome koliki je bio promet ribe, ali je zabeleženo da u to vreme ni Sremski Karlovci, ni Sremska Mitrovica, nisu imali toliko trgovaca ribom koliko je imao Irig, iako su ti gradovi na reci - priča Todor Bjelkić, književnik, dodajući da je ostalo zapisano kako je mitropolit karlovački Stefan Stratimirović svežu ribu uvek tražio i kupovao baš u Irigu.

Tokom godina trgovina ribom je sve više opadala, pa tako danas u Irigu i nema gde da se kupi sveža riba, već se za potrebe posne trpeze Irižani snabdevaju u drugim gradovima. Jedino što sećanja na davna vremena sada u nazivu čuva Ribarski trg, kao i spomenik koji je posvećen tadašnjim ribarima. Oni podsećaju kako stare tako i nove generacije na čuvene trgovce - ribare.

Ribarski trg danas, a u 19. veku tu se prodavala riba

Nema Irižana koji nije čuo za skandal koji je izbio kada je rađen ribarski krst i spomenik ribarskog udruženja koji je postavljen krajem 19. veka.

PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Gde nestade bista “čika Pere”

Predanje kaže da se kod ovog krsta često održavala litija iz obližnje Nikolajevske crkve, pa je bila potrebna i neka mala restauracija. Sveštenik Dobra Molović angažovao je slikara Vasu Eškićevića da za potrebe crkve na ovom krstu naslika 12 apostola i Majku Božiju. Vasa je prihvatio ponudu, iako je često bio u sukobu sa popom Dobrom zbog dugova za obavljene radove u crkvi. Pop Molović je odugovlačio sa plaćanjem, ali je naručivao novi posao od Vase, ne znajući šta mu ovaj sprema. Prihvaćenu ponudu Vasa je profesionalno odradio. Ali prilikom svečane litije kod krsta, pop sav ushićen i srećan svečano je otkrio Vasino novo delo i pozvao narod na celivanje, ne gledajući u spomenik. Međutim, prisutni građani, a naročito žene, počele su da se smeju, upirući prstom na lik Majke Božije. Prema zapisu Ljubice Eškićević, kojoj je Vasa bio stric, umesto lika Majke Božije, slikar je oslikao lik sugrađanke Katice Stojšić, Molovićeve ljubavnice. Vasa je sve vreme mudro ćutao i smeškao se, dok je pop mrmljajući nešto kroz zube i bradu ljutito napustio skup.

IRIŠKIH 13 APOSTOLA

PREMA zapisima iz ovog vremena, slučaj spora Vase i popa Dobre stigao je i do suda, ali ishod nije poznat. Na sreću ili žalost, ova Vasina “majka Božija” nije sačuvana, a u šali meštani kažu da je Irig dobio 13. apostola.