IZBEGLIČKA PORODICA OSTVARILA SAN: Krov nad glavom posle 26 godina

POSLE 26 godina otkako je nošena ratnim vihorom napustila rodni Mostar i dolinu Neretve i došla u ravnu Suboticu, samohrana majka Mirjana Bajrušević (43) uspela je da svije novo gnezdo. Zahvaljujući konkursu republičkog Komesarijata za izbeglice, prva je među 30 izbegličkih porodica dobila 9.500 evra za kupovinu seoskih kuća.

Od kada su izbegli, deset puta je menjala podstanarske adrese, sada nas je dočekala na jedanaestoj, u novom domu u Ulcinjskoj ulici.

- Izbegli smo 4. aprila 1992. bez ičega, sa jednom torbom na ramenu, jer niko nije mislio da ćemo i ostati ovde. Nadali smo se da će sve proći i da ćemo se vratiti kući - seća se Mirjana. - Kada smo videli da od povratka na ognjište nema ništa, u septembru smo iznajmili kuću, spavali smo na paletama, pokrivali se ćebadima. Ali se nikad nismo predavali.

REŠAVAJU SE STAMBENI PROBLEMI PROGNANIKA: Ključ za 400 izbeglih porodica

PRVI dinar je Mirjana, tada devojka od 17 godina, zaradila na njivi, u metlicama, za koje do tada nikada nije ni čula.

- Radili smo svuda gde je bilo posla - na pijaci, buvljaku, pomagali gde je trebalo. Morali smo se boriti, drugog izbora nije bilo - dodaje Mirjana.

Sreća joj se osmehnula 1999. godine, kada je u lavovskoj borbi za egzistenciju našla životnog saputnika i oslonac. Ubrzo je rodila dva sina, Luku i Mateju, i delovalo je da je nedaćama došao kraj. Međutim, onda su došle nove.

Pre osam godina suprug je iznenada umro od srčanog udara i Mirjana ostaje sama sa maloletnom decom. Podrška su joj bili sestra Slobodanka i cela porodica, ali najveći teret je bio na njenim plećima.

- Moja borba je tek tada žestoka. Borila sam se da preživimo, da deci kupim knjige, patike, da im bar malo nadomestim gubitak oca - kazuje Mirjana. - Radila sam "kao crnac", ali nisam uspela da zaradim toliko da se skućimo. Radim na Teslinoj pijaci, primam dečji dodatak od 6.000 dinara i porodičnu penziju od 24.000. Dok platim kiriju i račune, kupim najosnovnije, šta mi je ostajalo...

KADA je početkom prošle godine videla konkurs Komesarijata za izbeglice, Mirjana je podnela dokumentaciju, s malom nadom da će joj se posrećiti. Našla je kuću na obodu grada u kojoj je živeo vremešni bračni par, koji joj je, kako kaže, sve papire od kuće dao bez ijednog dinara.

SUSRET SA ISTORIJOM Izbeglice u Srbiju donele carsku Rusiju

- Ne znam kako da im se zahvalim, najpre na poverenju, jer se procedura odužila godinu dana. Čak su mi izašli u susret, jer je bivši gazda prodao kuću u decembru, a oni su nas bez naknade pustili samo na osnovu rang-liste, gde se videlo da ću dobiti novac - ističe Mirjana. - Njima hvala na tome, a veliko hvala i ljudima iz subotičke Kancelarije za izbeglice. Zahvaljujući svima njima, sada moja deca imaju krov nad glavom.