MLADI SA POSEBNIM POTREBAMA U BRUSU: Pčelica im život ulepšala

SARADNICI Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u Brusu dan počinju sa prvim suncem. Neretko putuju do zavejanih potkopaoničkih sela samo da bi došli do jednog člana. A nemoćnih duša, koje treba naučiti kako da sami skuvaju čaj ili da se očešljaju i obuku, ima i u Velikoj i Maloj Grabovnici, Razbojni, Botunji. Do njih se dolazi preko Lepenca, Strojinaca, Brzeća, pa sve do Blaževa, udaljenog 30 kilometara od same varoši.

Dnevni boravak Društva, čiji je zaštitni znak "Pčelica", mnogima je drugi dom.

- Pored druženja, naši članovi se obučavaju za jednostavne poslove oko izrade tekstilnih i ukrasnih predmeta - priča za "Novosti" Danica Džodić, predsednica Društva MNRLO u Brusu. - Od juna 2008. godine, kada je otvoren Dnevni boravak u suterenu školske kuhinje, broj dece i mladih sa smetnjama u razvoju je rastao.

Mnoge osobe ometene, sa višestrukim poremećajima ili sa stanjima poput Daunovog sindroma, bile su potpuno izolovane od društva u bruskoj sredini. "Pčelica" ih je izvukla iz kuće.

- Njihova je osnovna potreba da se socijalizuju, osamostale i obrazuju u skladu sa mogućnostima, a razloge zbog kojih su bili izolovani treba tražiti i u patrijarhalnoj sredini, razuđenosti opštine u kojoj 18.000 ljudi živi na čak 503 kvadratna kilometara - kaže nam Danica.

vaspitač Tatjana Đokić Milenković svedoči da se promenila i svest ljudi prema osobama sa smetnjama u razvoju, da su se i roditelji otvorili, a da je jedna stvar ostala ista: u boravku se nijedno dete ne odbija.

- Brinemo i o slabovidoj devojčici, jer jednostavno ne postoji neko drugo mesto za nju - kaže za "Novosti" Tatjana. - U proseku imamo oko 12 članova koji su redovno ovde. Još oko 15 obilazimo, a sigurno putujemo u toku godine i kod još oko 150 porodica čiji su članovi sasvim nepokretni, ili bez mogućnosti da borave kod nas. Mislim da ne može svako ovo da radi, ovaj posao se radi samo od srca.

Tanjino srce bilo je slomljeno kada je izgubila brata u njegovoj 19. godini. Bolovao je od distrofije. Mnogi su poput Tatjane, ali i Danice, čiji je sin jedan od članova društva, bili podstaknuti da pomažu ljudima u nevolji usled vrlo ličnih motiva. Jedna od njih je Milica Milosavljević, čija je 26-godišnja ćerka završila Specijalnu školu "Veselin Nikolić" u Kruševcu.

- Kada sam se penzionisala, sa ćerkom sam redovno počela da dolazim u Dnevni boravak, a onda i da njene drugare učim šivenju na klasičnoj mašini - svedoči za "Novosti" Milica, koja sa porodicom živi u Botunji. - Pomalo učimo i razboj i vez. Svaka lekcija od nas traži mnogo koncentracije i strpljenja.

U boravku svi dišu kao jedno biće. I kada se crta, lije gips, prave čestitke, nalepnice za staklo....