Kad zamenik komandira policajcima kuva kafu

DEJAN Jovanović (45), zamenik komandira Policijske ispostave PS u Aleksandrovcu zvanično je proglašen za omiljenog kolegu MUP-a Srbije, a prestižno priznanje uručeno mu je na svečanoj akademiji u Beogradu ove nedelje. Zašto je ova značajna nagrada otišla u ruke Jovanoviću, postaje jasno svakome ko upozna ovog predanog policajca, koji je uniformu prvi put obukao sada već davne 1998. godine.

Pročitajte još: Novosadski policajci spasli ženu od sigurne smrti

O rezultatima postignutim tokom karijere skromno govori, a pojedinačne nagrade prihvata kao priznanje celom kolektivu. Za "Novosti" otkriva kako je još kao dečak u rodnom Tulešu maštao da postane policijski službenik, ali je, priseća se, najpre morao da završi srednju mašinsku školu u Trsteniku.

- Ipak, sve vreme sam se raspitivao kako bih mogao da radim policijski posao, pa sam tako po završetku srednje škole bez problema upisao i završio Višu kriminalističku u Zemunu - kaže, za "Novosti", Dejan Jovanović. - Počeo sam da radim najpre kao uniformisani policajac u policiji opšte nadležnosti, a posle sam završio i kurs za kriminalističkog tehničara, pa sam i te poslove radio do 2004. godine.

Pročitajte još: Ponos i dika Kuršumlije

Sve do 2008. godine Jovanović je bio rukovodilac grupe za upravne poslove, a u međuvremenu je diplomirao na Pravnom fakultet u Nišu. Kao pomoćnik komandira bio je angažovan sve do 2016, a danas je zamenik komandira u Župi.

- Bilo je možda napornije proći takav put, jer sam pored posla i porodičnih obaveza uvek radio na usavršavanju, ali kada nešto volite, prepreka nema - kaže nam Jovanović. - Tako sam oduvek i gledao na posao i sve što on nosi. Trudio sam se na svakoj poziciji da zaposlenima budem 24 sata na raspolaganju, bilo što se tiče posla bilo u drugim, možda, privatnim problemima.

Zamenika komandira kolege opisuju kao požrtvovanog, hrabrog i poštenog čoveka i profesionalca. Kaže nam da policajci obavljaju složene i rizične poslove i da se trudi da sa svima razgovara, jer sve može da se odrazi na posao.

- Mi smo divan kolektiv, zaista, osim što radimo naš posao, trudimo se da što bolje organizujemo sportske manifestacije, gostujemo i u drugim upravama, pozivamo kolege da budu naši gosti - upoznaje nas sa životom župskih policajaca "omiljeni kolega srpskog MUP-a".

Ne može ni sam da se priseti koliko puta je s kolegama pružao pomoć ljudima u nevolji. Aleksandrovački policajci posebno se ističu u reagovanjima u slučaju šumskih požara i kod gašenja vatre i u - animiranju stanovništva. To prepoznaju i u Sektoru za vanredne situacije.

- Nemam ni dana bolovanja. Još uvek sa elanom dolazim na posao pre svih, trudim se da kolege dočekujem i ispraćam - kaže nam Dejan Jovanović.

Foto S.Babović

Nije retkost da kolegama spremi obrok, skuva kafu i čaj, pogotovo kad se vrate sa posebnih zadataka.

Najveću podršku popularni zamenik komandira ima kod kuće, u Gornjem Rataju. Supruga Slavica profesor je razredne nastave, sin Vladimir (21) uspešan student druge godine Vazduhoplovne akademije, a najmlađa je ćerka Tatjana (16) gimnazijalka. U retkim slobodnim trenucima, Dejan sa porodicom gaji višnje. Ponekad nađe vremena za kulinarstvo i mali fudbal.

LEPO JE RADITI U ŽUPI

ALEKSANDROVAC, opština Rasinskog okruga, graniči se sa Kruševcem, Trstenikom, Brusom, Raškom i Vrnjačkom Banjom, važi za vrlo razuđenu teritoriju. Uprkos složenoj konfiguraciji terena, naš sagovornik kaže da je lepo raditi u Župi.

- Nikada ni supruga ni ja nismo planirali da odemo iz našeg kraja - priča nam nagrađeni starešina. - Ljudi su kod nas fini, gostoljubivi, laki za saradnju, posvećeni porodici i zemlji koju obrađuju.