Manastire okitio košnicama

BITI pčelar znači živeti sa pčelama i od njih učiti, tvrdi Aleksandar Bikar (74) iz Sremskih Karlovaca koji svoje znanje i višedecenijsko iskustvo u proizvodnji meda nesebično prenosi drugima, posebno monasima fruškogorskih manastira i hramova širom Srbije.

Tako je, zahvaljujući Bikarovim preporukama i uz njegovu malu pomoć, pre više od decenije u Manastiru Velikoj Remeti, kod oca Stefana, osnovan pčelinjak koji je danas jedan od većih u okolini.

- Tim poslom se, s posebnom posvećenošću, bavi otac Platon. On sad sve radi samostalno, čak pravi i košnice - kaže Bikar, za "Novosti", napominjući da je, uz druge pčelare, i njegovo porodično gazdinstvo osnovalo pčelinjak u Manastiru Bešenovu, fruškogorskoj svetinji čija je obnova iz temelja počela pre četiri godine.

Pročitajte još: Sladak ćar stiže iz košnice

Osim podrške igumanu Arseniju i mladom monahu Mitrofanu da unaprede novi pčelinjak, Bikar i njegova supruga Svetlana svakog vikenda odlaze u taj manastir ili u Rakovac, da bi pomagali i u drugim poslovima, poput priprema slava.

- Pomažemo koliko možemo, kako radom tako i donacijama. To činimo još od 1981. godine, kada smo odlučili da kod kuće ne radimo nedeljom. Od tada smo redovno na liturgijama u najbližem manastiru. Treba da se odmore i telo i duša.

A, u skladu s tom porukom Bikar je, još početkom osamdesetih godina minulog veka, odlučio da izbaci televizor iz kuće, odnosno da ne gleda TV program i da ne čita novine jer, kako kaže, to je bespotrebno gubljenje vremena.

- Neki kad to čuju čude se i kažu da nisam informisan, a ja im odgovaram da nisam neinformisan već neću da budem dezinformisan. Imam u kolima radio na kojem čujem vesti, ukratko, bez navijanja i komentara.

Pročitajte još: Pčele smiruju dušu

Pčelar Aleksandar Bikar / Foto D. Dozet

Pre nešto više od dve decenije u Matici srpskoj saznao je da u toj instituciji već dugo pripremaju "Srpski biografski rečnik" (SBR) ali nikako da počne objavljivanje.

- Iz istih stopa otišao sam u prodavnicu i kupio najjači kompjuter koji su tada imali, onaj "486" sa štampačem. I sve to, onako pešice po najvećoj žegi, dovukao u Maticu. Svi su u trenutku ostali bez teksta, a profesor Čedomir Popov, urednik tog za našu kulturu značajnog izdanja, uručio mi je kartu doživotnog počasnog člana Matice srpske.

Pročitajte još: Med sa ukusom blagodeti

Proizvodi porodice Bikar - Foto Privatna arhiva

- Dobio sam tu prvu knjigu, a profesor Popov mi je na svečanosti rekao da mi, uz zahvalnost za veliku podršku, uručuje "naše novorođenče od četiri i po kile", koliko je težak prvi tom Rečnika.

IŠAO U 21 OSNOVNU ŠKOLU

PORODICA Bikar se posle Drugog svetskog rata doselila iz Sombora u Beočin gde je otac Petar, građevinski inženjer, radio na rekonstrukciji fabrike cementa.

- Zbog očevog posla i premeštanja na mnoga gradilišta, ja sam osnovnu školu pohađao u čak 21 mestu širom Jugoslavije. Gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj" završio sam u Novom Sadu, a posle studija i odslužene vojske došao sam ovde u Karlovce 1967. godine.